НЕ памти Матица српска у Новом Саду да је свој рођендан икада обележавала по летњој врућини, али силом пандемије свечаност која се традиционално уприличава сваког 16. фебруара овога пута "пала" је готово на сам Видовдан.

Посета ће свакако бити знатно мања, а сви трошкови наступа за издаваче остаће исти, што значи и неминовни финансијски губитак који многи неће моћи да поднесу

КРАЈЕМ осамдесетих година прошлог века, појавила се књига професора Владете Кошутића "Сумрак језика ћириличког".

Одавно један закон усвојен у Скупштини Републике Србије није изазвао толико негодовање стручне јавности као недавно проглашени Закон о родној равноправности. Такође је изазвао и велику пажњу наших читалаца, што се види и по бројним коментарима на сајту Политике и у рубрици „Међу нама”. Критички тонови се углавном не односе на закон у целини, већ на чланове којима се прописује обавезна употреба родно осетљивог језика у органима јавне власти, уџбеницима и наставном процесу, као и у медијима.

АКО је реч „лингвиста“ била устаљена у српском језику од када се почела употребљавати, означавајући особе и мушког и женског пола које се баве лингвистиком, не видим разлог зашто бих ја сада преко ноћи постала лингвисткиња, а не видим ни зашто сам због тога дискриминисана.

Овако србиста Исидора Бјелаковић коментарише нови Закон о родној равноправности и промене које он доноси у језику.

Претпоставља се да је аутор желио да цртежом изрази тада популарну идеју панславизма. Читава слика је заправо симболизовала обједињавање словенског живља у источном дијелу Европе, што је, у најмању руку, била врло непопуларна тема у Аустроугарској, као уосталом и лист „Змај“

Одбор за стандардизацију српског језика саопштио је данас да је да је неопходно да Уставни суд Србије прогласи неуставним недавно усвојени Закон о родној равноправности, јер се тим законом "врши насиље над српским језиком".

У част националног писма у Бајиној Башти се одржава тродневна манифестација „Ћирилична баштина”

У Баваништу се, двадесету годину заредом, одржава Сабор дечијег стваралаштва „Дани ћирилице”, који је за минуле две деценије окупио 66.000 ђака из више од 500 школа из свих земаља у којима Срби данас живе

Савет Европе је, поводом обележавања Дана словенске писмености и културе, уврстио Руту Светог Ћирила и Методија у културно наслеђе Европе, изјавио је Виктор Савић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.