У години јубилеја, Завод за проучавање културног развитка посветио се, између осталог, и медијској писмености тинејџера и савременом антиколонијализму, односно борби против „усисавања српске културе“.
У организацији Српског удружења „Ћирилица“ вечерас је у галерији Културног центра Требиње представљено издање „Азбучник нашег града“ аутора - вјероучитељице Жанеле Пажин.
У организацији Центра за информисање и образовање вечерас је у Музеју Херцеговине промовисано капитално дјело “Рјечник источнохерцеговачких матичних говора“, аутора Недјељка Марића, некадашњег истакнутог новинара, публицисте и дугогогодишњег уредника „Гласа Требиња“.
У оквиру манифестације Март, месец српског језика, у организацији Друштва за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду, организован је конкурс на који су ученици слали своје предлоге за најлепше речи српског језика.
ОД усвајања Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма данас се навршава тачно шест месеци, што значи да би овај пропис, по процедури, требало да почне и да се примењује. Међутим, назнака да ће се то догодити нема.
Књига „Правила молебнаја” ‒ Србљак из 1761. године, најстарија је књига фонда Библиотеке шабачке, која се данас чува у Завичајном одељењу ове установе културе.
ОТКАЗИВАЊЕ курса о Достојевском на миланском универзитету, мотивисано тренутним одијумом према свему што долази из Русије, па макар се радило и о највећем писцу у историји човечанства, свакако делује застрашујуће и прилично бизарно.