Глупо би било потпуно порећи да Хрватска има своју културу, али је још глупље мислити како је већа од српске и како соко који се винуо у небеса светске културе може да завиди глисти која прашина негде доле под њим.

Поводом обележавања десете годишњице од почетка регистрације .срб домена Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС) поклања још једно писмо српске ћирилице посебно дизајнирано за екрански приказ.

Свечана церемонија у Југословенској кинотеци одржана је вечерас у оквиру Форума словенских култура, који окупља земље словенског говорног подручја, и том приликом додељена су признања у области музејске делатности.

Странице у оригиналу Мирослављевог јеванђеља једноставно помешане и да не иду редоследом каквим би требало да иду, каже Вељко Топаловић, приређивач факсимила Јеванђеља

Кад не бих волео Бродског, кад бих уопште био глув за риме и ритмичне звуке и кад бих саосећао само с чврстом тканином прозног текста, и тада би ме једна реченица из говора приликом доделе Нобелове награде натерала да поштујем Јосифа Александровича.

Културно-просветна заједница Србије доделила је Вукову награду за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном подручју, саопштили су из КПЗ.

Да Православна веронаука као наставни предмет у школи, нимало не заостаје у иновативном и креативном приступу образовању, показатељ је и номинација наставне праксе професорке Православне веронауке Жанеле Пажин за престижну награду за иновативне наставнике у Босни и Херцеговини, која је најврeдније признање у области образовања и има партнерство са светском наградом за наставнике (Global Teacher Prize). Жанела Пажин је тим поводом гост емисије „Мој вероучитељ“ Радија „Слово љубве“ и поручила је својим колегама: „Све док ми одрасли одржавамо везу са овим свијетом дјетињим, постоји нада да ће понешто од ове нарочите благодати дјетињства да пређе и на нас“.

Обнову и опремање ове школе, која се налази у сутерену цркве, финасирали су Срби за Србе и Фондација Делије

Ћирилица се кроз историју на просторима докле је допирао утицај српског језика и, преко њега, писма, често називала српско писмо. И никад другачије! То је уобичајен назив на штокавском подручју, а и у окружењу, уколико се писмо именовало (и тиме назив прецизирао, у односу на, нпр., руску, бугарску... ћирилицу, односно ћирилицу неког другог језика). За то имамо сакупљених и објављених близу сто примјера (са простора Рашке, Зете, Боке, Хума, Босне, Дубровника, Славоније, Цавтата, Задра, на млетачком, аустријском, турском... двору; у Ватикану, у записима Енглеза, Француза...)

Али, без озбира на ту врсту обавезе има и јачих обавеза да се у слободној српској држави Црној Гори – гдје је обавезна ћирилица њоме мора и Лојд служити, јер кад би се то њима на вољу пустило, онда би то до скора почели нам писати и турски или можда каквим новопронађеним арнаутским писмима