Друштво за српски језик и књижевност предало је данас Министарству просвете Иницијативу за увођење натпредметног статуса српског језика.

Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ

Уз Завештања Великог жупана српског Стефана Немање свом сину Светом Сави из пера писца Мила Медића, свим људима, који пишу и читају на српском језику честитамо данашњи празник:

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

„Ијекавски штокавски простор је само једно плућно крило српскога језика, а друго крило је штокавска екавица. Срби су и до сада дисали са оба ова плућна крила, а тако треба да буде и од сада. Свако сужавање у погледу основних схватања целине српскога језика води нас катастрофалним исходима у будућности", сматра Станић

Сви наставници Филозофског факултета у Београду уочи овог семестра добили су упозоравајући мејл да се од сада морају држати родно осетљивог језика (о томе више Чедомир Антић у сутрашњој Политици). За мој предмет то ће значити да реченица: „Марксисти сматрају да се капиталисти и радници налазе у непомирљивом сукобу“, од сада има да гласи: „Марксисти и марксисткиње сматрају да се капиталисти и капиталисткиње и радници и раднице налазе у непомирљивом сукобу“...

Традиционална школаје имала многе недостатке, али једна њена темељна особеност, која, чини се, недостаје данашњој школи је широко хуманистичко образовање (истини за вољу, било је понекад и прешироко), или, пак, хуманизован поглед на Другог.

У част преминулог др Александра Јовановића (1949– 2021) говорио његов дугогодишњи сарадник др Александар Милановић, редовни професор Филолошког факултета

Важна српска исходишта хрватске културе (гусле, ћирилица et cetera)

Језик којим ти је мајка тепала, којим те учила Богу се молити, којим те путила на прави пут, којим ти је пјевала уз колевку. Ти говориш тим језиком и не помишљаш да си по њему и Србин и човјек. Поноси се тим језиком – имаш чиме!

Учесници су били уважени лингвисти – проф. др Милош Ковачевић, редовни професор на одсецима за србистику Унивезитета у Београду и Крагујевцу, и проф. др Јелица Стојановић, историчар језика, редовни професор на Катедри за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу

Док се чека „пресуда“ о судбини српског језика и писма у Хрватској, у Архиву Војводине у Новом Саду, завршена је рестаурација „Зборника исправа православне општине вуковарске из 18. века“, која доказује да су Срби у град на Вуки донијели ћирилицу најкасније 1690. године са патријархом Арсенијем.