Околности под којима је један лист „Мирослављевог јеванђеља“ доспео у Русији данас многима могу деловати као варварске. Ипак, да није било тог сплета околности и да руски, а касније и српски истраживачи нису дошли у контакт с тим „петербуршким листом“, данас можда не бисмо ни знали за најдрагоценији споменик српске писмености и културе.
Светосавска повеља Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Београда данас је уручена академику Матији Бећковићу.
Српски пјесник Алекса Шантић /1868-1924/, аутор антологијских пјесама „Остајте овдје“, „Емина“, „Вече на шкољу“, „Не вјеруј“, Претпразничко вече“…умро је 2. фебруара 1924. године.
Уколико вас привлачи програмирање, од нашег саговорника, креатора првог програмског језика на српској ћирилици, сазнајте неколико корисних савета који ће вам олакшати прве кораке.
У Српском удружењу „Ћирилица“ Требиње радујемо се увијек када на примјерима видимо како се ћирилица, полако, враћа у све већи број профила на друштвеним мрежама, или у свеске и телефоне ђака, радујемо се када је видимо на усамљеним натписима неких локала, и нарочито нас радује што то људи чине из најдубље и најплеменитије побуде да сачувају наше древно писмо које плијени својом љепотом.
Министарство просвјете и културе Републике Српске наградило је „Светосавском наградом“ 40 истакнутих наставника основних и средњих школа и васпитача у Српској за постигнуте изузетне резултате у области образовања и васпитања ученика и дјеце у протеклој школској години, међу којима је троје просвјетара из Требиња и један из Билеће.
Српска академија наука и уметности /САНУ/ 2021. обиљежава као годину академика Јована Дучића, једног од најпознатијих српских пјесника и књижевника, правника и дипломате.
Јединствени програм "Ћирилизатор" је настао пре свега из његове љубави према ћирилици, али и како би скренуо пажњу на чињеницу која му смета, из необјашњивог разлога, све је мање домаћих сајтова на ћирилици, било којих, а посебно медијских које сви прате.
Значајан примерак „Београдског четворојеванђеља”, прве и једине књиге која је изашла под окриљем Београдске штампарије 4. августа 1552. године, изложен је у Конаку кнегиње Љубице и посетиоци ће моћи да га виде до 25. јануара. Њиме је отпочело штампање књига у нашој престоници, које је настављено после обнављања српске државности 1831, у Кнежевини Србији.