Прве кораке Ћирилице није владика Атанасије само благословио већ је извијугао путеве многим идејама, на којима треба да почива Удружење. Као језички зналац, али, прије свега, као неко ко осјећа бат језика отјеловљеног кроз ријечи, са посебном осјетљивошћу за значење ријечи, њихову етимолошку позадину, истицао би важност употребе већ одомаћених израза, не бјежећи при том од туђица онда кад за то има мјеста.
Јуче је у Народној библиотеци Требиње одржана калиграфска радионица у организацији "Ћирилице", а поводом обиљежавања Дана матерњег језика.
Ћирилицу данас највише угрожава некоришћење. Међутим, оно што је још опасније и што затирање ћирилице додатно приводи крају јесте устаљена предрасуда да на ћирилици инсистирају само они људи које јавност обележава као националисте у лошем контексту. Кажем у лошем, јер је националиста (барем по речнику) синоним за патриоту, а јавност у Србији га користи као антоним.
Околности под којима је један лист „Мирослављевог јеванђеља“ доспео у Русији данас многима могу деловати као варварске. Ипак, да није било тог сплета околности и да руски, а касније и српски истраживачи нису дошли у контакт с тим „петербуршким листом“, данас можда не бисмо ни знали за најдрагоценији споменик српске писмености и културе.
Светосавска повеља Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Београда данас је уручена академику Матији Бећковићу.
Српски пјесник Алекса Шантић /1868-1924/, аутор антологијских пјесама „Остајте овдје“, „Емина“, „Вече на шкољу“, „Не вјеруј“, Претпразничко вече“…умро је 2. фебруара 1924. године.
Уколико вас привлачи програмирање, од нашег саговорника, креатора првог програмског језика на српској ћирилици, сазнајте неколико корисних савета који ће вам олакшати прве кораке.
У Српском удружењу „Ћирилица“ Требиње радујемо се увијек када на примјерима видимо како се ћирилица, полако, враћа у све већи број профила на друштвеним мрежама, или у свеске и телефоне ђака, радујемо се када је видимо на усамљеним натписима неких локала, и нарочито нас радује што то људи чине из најдубље и најплеменитије побуде да сачувају наше древно писмо које плијени својом љепотом.