– Да није било отпора немачке војске, те константног притиска италијанске дипломатије да се Хрвати повуку из њене окупационе зоне, српски живаљ у Старом Расу би снашла крвава судбина слична оној њихових сународника из других делова усташке државе.

У УРЕЂЕНИМ државама језичка политика је у центру националне политике.

Суштина је у степену културе, не у ћирилици или латиници. Начитасмо се и наслушасмо оваквих коперниканских мисли наших латиничара.

Можемо се сложити. Култура се и исказује кроз однос према њеним темељним обележјима.

Др Васиљ Јововић, професор на Богословији „Свети Петар Цетињски“ за магазин Српске новине говорио је о предстојећем попису становништва, те о положају просветних радника у бившем режиму, јер је и сам на најгрубљи начин, како каже, одстрањен са Универзитета, да би се ослободило мјесто партијском кадру.

ОВИХ дана српски језик је поново у средишту медијске пажње. А са њиме и ћирилица. И то више посредно него непосредно.

А све је почело најавом председника Србије Александра Вучића да ће уџбенике из националних предмета – српског језика, историје и географије – правити држава, јер је то од стратешке важности за земљу која држи до себе, својих духовних темеља и своје будућности.

Прве кораке Ћирилице није владика Атанасије само благословио већ је извијугао путеве многим идејама, на којима треба да почива Удружење. Као језички зналац, али, прије свега, као неко ко осјећа бат језика отјеловљеног кроз ријечи, са посебном осјетљивошћу за значење ријечи, њихову етимолошку позадину, истицао би важност употребе већ одомаћених израза, не бјежећи при том од туђица онда кад за то има мјеста.

Јуче је у Народној библиотеци Требиње одржана калиграфска радионица у организацији "Ћирилице", а поводом обиљежавања Дана матерњег језика.

Ћирилицу данас највише угрожава некоришћење. Међутим, оно што је још опасније и што затирање ћирилице додатно приводи крају јесте устаљена предрасуда да на ћирилици инсистирају само они људи које јавност обележава као националисте у лошем контексту. Кажем у лошем, јер је националиста (барем по речнику) синоним за патриоту, а јавност у Србији га користи као антоним.

Околности под којима је један лист „Мирослављевог јеванђеља“ доспео у Русији данас многима могу деловати као варварске. Ипак, да није било тог сплета околности и да руски, а касније и српски истраживачи нису дошли у контакт с тим „петербуршким листом“, данас можда не бисмо ни знали за најдрагоценији споменик српске писмености и културе.