У покушају да се српском народу подсијеку историјски коријени и да се он уклони са свјетске сцене народа, ћирилица је била прва на удару.
Многи освајачи и окупатори су у различитом епохама покушавали да забране употребу  ћирилице  Да је свеједно бар би нам једном забранили латиницу.
Али није свеједно.

Москва – Предсједник Русије Владимир Путин је апеловао да се избјегава претјерана „латинизација“ руског језика. Он је о томе говорио на заједничком састанку Државног савјета и Савјета за културу и умјетност.

Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске односно српско-словенске писмености из 12. вијека. ( Видео и фото галерија )

Професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву Миланка БАБИЋ: Интелектуална снага српског народа у Републици Српској није сазрела, а неће ускоро ни дозрети, да самостално брани српски језик

На, за сада непознатој локацији у Босни (нема Херцеговине), откопана је, до сада, најстарија плоча писана босанчицом,  коју стручњаци датују у 2656. годину прије Христа. По први пут се спомиње староегипатски фараон Кеопс, који је био други фараон четврте династије старог Египта.  За њега се и раније сумњало да потиче из Босне (опет нема Херцеговине), али није било археолошких доказа.

Не постоје на простору негдашње Југославије два ближа града у генетичком погледу. Не постоје два ближа града на томе простору између којих је положена гранична линија која је трајнија и стабилнија. Не постоје два ближа града на томе читавом простору која су тако упорно раздвајана. Није у читавој српској историји забиљежен случај да се деценијама калуђери једног манастира називају калуђерима другог манастира.

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?  Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика. 

Судбина ћирилице у 21. веку је прилично неизвјесна јер већина људи има навику да користи латиницу. Иако не постоје никакве препреке да се ћирилица користи чак и у модерном, информатичком свијету, она полако губи битку.

Добрица Ерић, предсједник Удружења, човјек који говори ЋИРИЛИЦУ (како каже проф. др Борис Братина), обратио се ријечима: