Српски језик озбиљно угрожен у Републици Српској и БиХ

Професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву Миланка БАБИЋ: Интелектуална снага српског народа у Републици Српској није сазрела, а неће ускоро ни дозрети, да самостално брани српски језик

Откривен натпис босанског краља Кеопса

На, за сада непознатој локацији у Босни (нема Херцеговине), откопана је, до сада, најстарија плоча писана босанчицом,  коју стручњаци датују у 2656. годину прије Христа. По први пут се спомиње староегипатски фараон Кеопс, који је био други фараон четврте династије старог Египта.  За њега се и раније сумњало да потиче из Босне (опет нема Херцеговине), али није било археолошких доказа.

Требиње и Нови

Не постоје на простору негдашње Југославије два ближа града у генетичком погледу. Не постоје два ближа града на томе простору између којих је положена гранична линија која је трајнија и стабилнија. Не постоје два ближа града на томе читавом простору која су тако упорно раздвајана. Није у читавој српској историји забиљежен случај да се деценијама калуђери једног манастира називају калуђерима другог манастира.

Завјештања великог жупана српског Стефана Немање свом сину светом Сави

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?  Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика. 

Ћирилица у дигиталном добу, све од нас зависи

Судбина ћирилице у 21. веку је прилично неизвјесна јер већина људи има навику да користи латиницу. Иако не постоје никакве препреке да се ћирилица користи чак и у модерном, информатичком свијету, она полако губи битку.

Запостављена

Није спорно да је ћирилица запостављена. Да замире као што нам села нестају. Као што је све мањи број дјеце која се у Срба рађају. Ћирилица је писмо српског језика од 12. века, од Мирослављевог јеванђеља. Латиница је званично писмо српског језика први пут постала 1915. године, када су Аустријанци забранили ћирилицу. Потом, укинула ју је и НДХ 1941. године, а ове – власти Вуковара, у Хрватској.