„Шјекиром“ на Његоша: Брутално фалсификовање „Горског вијенца“

Тежња актуелног црногорског режима да креира нови идентитет базиран на отклону од вјековне црногорске историје и традиције, а превасходно од свега што може имати придев српски, у пракси се најчешће претвори у фарсу. Примјер за то је недавни покушај фалсификовања „Горског вијенца“ и Његошевог дјела превођењем на „црногорски“ језик.

Манифестација „Дани Његошеви“ одржана у Никшићу

У Парохијском дому у Никшићу, у сриједу 15. новембра 2017, одржана је културно-духовна манифестација „Дани Његошеви“ на тему „Горски вијенац – темељ српског духовног и националног идентитета“. Манифестацију организује Књижевно друштво „Његош“ у част 170-те годишњице „Горског вијенца“.

На вечери под називом „Пјесници Његошу“ бројну публику и учеснике пјесничког сабрања поздравила је Милица Бакрач.

Проф. др Драган Станић за “Новости”: Окупатори Срба увек су прво ударали на ћирилицу

Председник Матице српске и члан тима који ће писати Декларацију о опстанку Срба: Никако не смемо да дозволимо да нас гурају у правцу сметлишта историје, где је све допуштено

Пола вијека требињске пјесничке светковине: С ДУЧИЋЕМ НЕМАМО ПРАВО НА МАЛО И ОСРЕДЊЕ

У јубиларној педесетој години од успостављања манифестације "Дучићеве вечери поезије" одржана је још једна у низу академија под називом "Код кнеза на балу". Публика је уживала у сјајним поетско-музичким тачкама и надахнутим бесједама.

Луча даниловградских гимназијалаца: Путем ћирилице и аманета Светог Петра (ВИДЕО)

Гимназија из Даниловграда „Петар I Петровић Његош“ прославила је данас дан школе. Ученици су на већ препознатљив начин, као носиоци слободарске Црне Горе дали допринос манифестацији када су развили транспарент „Свети Петре, каљају ти лице, школа твоја нема ћирилице“.

ТРАГИЧКИ КАРАКТЕР АНТИГОНЕ

  • Антигона опјева судбину непоколебљиве, истрајне жене, истрајне да одговори на тзв.
    неписане, божије законе, којима се њено срце води и да стога поднесе жртву, а не да се
    повинује законима умне засљепљености и аутократизма. У томе је њена жртва, али и
    врлина. Софокле у својим трагедијама увијек ваја други лик, који је грађен на принципима
    супротности главном лику (лик Креонта), што управо главном лику даје шире поље
    исказивања властите и врлине, али и кривице.