Не вршимо поправку него поправљамо

На крају недавно завршене школске године подељена су сведочанства и дипломе. Приметили смо да је у неким школама на тим документима прво било написано презиме па име ученика. У српском језику обавезно се наводи прво име па онда презиме, односно име, средње слово (прво слово имена оца) па презиме.

Нобелова награда први пут у Црној Гори, Андрићеви дани у Херцег Новом

ХЕРЦЕГ НОВИ - Више стотина посетилаца први пут у Црној Гори видело је аутентичну Нобелову награду за књижевност, коју је српски писац Иво Андрић добио 1961. године, као и његов дипломатски ковчег и униформу, а све то у оквиру „Дана нобеловца у Херцег Новом” који су протеклог викенда почели у Кући Ива Андрића у Херцег Новом.

Српска лексикографија од Вука до данас

У Галерији науке и технике САНУ представљена је изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” чији су аутори проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић. Поставка је, према речима Драгићевићеве, настала неформалном сарадњом колега са Катедре за српски језик Филолошког факултета и Института за српски језик САНУ.

Академик Предраг Пипер: Ћирилицу су створили свети људи

Однос према језику и писму често се види као однос према типу културе, али проблем онда може бити и у томе што се данас појмом културе обухватају и многе појаве с мање или више негативним предзнаком (супкултура, кич-култура, контракултура, панк-култура, пинк-култура, треш-култура, све до некултуре), а писмо треба да нас води узвишеном.

Поводом предлога измена и допуна "Закона о језику и писмима" - о идентитету, самопоштовању и комплексима ниже вредности

Пре свега, српском културом (а слично је са другим националним културама) не баве се само Срби и грађани Србије. Култура је важно поприште борбе различитих страна за сферу утицаја и обликовање јавног мњења путем тзв. меке моћи. Као и други народи Срби немају само пријатеље него и они који то нису, мада ће многи од њих јавно тврдити супротно.

Поводом предлога измена и допуна Закона о језику и писмима

Стављање на јавну расправу измена и допуна Закона о језику и писмима наилази и на подршку и на оспоравања, која су понекад доста оштра. Јуче ми се јавила новинарка једног таблоида са жељом да прокоментаришем предлог измена и допуна Закона, које она види као наметање ћирилице и због којег се пита да ли Министарство за културу заиста нема преча посла од бављења ћирилицом.

http://www.cirilica-beograd.rs

Видић: Ћирилица може да опстане само у једноазбучју, дакле - као једино српско писмо

ИМА ЈЕ У ЈАВНОМ ЖИВОТУ ЈЕДВА 10 ОДСТО - РАЗГОВОР СА АУТОРОМ КЊИГЕ „ИЗДАЈА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ“ (1)