У Српском удружењу „Ћирилица“ Требиње радујемо се увијек када на примјерима видимо како се ћирилица, полако, враћа у све већи број профила на друштвеним мрежама, или у свеске и телефоне ђака, радујемо се када је видимо на усамљеним натписима неких локала, и нарочито нас радује што то људи чине из најдубље и најплеменитије побуде да сачувају наше древно писмо које плијени својом љепотом.

Министарство просвјете и културе Републике Српске наградило је „Светосавском наградом“ 40 истакнутих наставника основних и средњих школа и васпитача у Српској за постигнуте изузетне резултате у области образовања и васпитања ученика и дјеце у протеклој школској години, међу којима је троје просвјетара из Требиња и један из Билеће.

Српска академија наука и уметности /САНУ/ 2021. обиљежава као годину академика Јована Дучића, једног од најпознатијих српских пјесника и књижевника, правника и дипломате.

Јединствени програм "Ћирилизатор" је настао пре свега из његове љубави према ћирилици, али и како би скренуо пажњу на чињеницу која му смета, из необјашњивог разлога, све је мање домаћих сајтова на ћирилици, било којих, а посебно медијских које сви прате.

Значајан примерак „Београдског четворојеванђеља”, прве и једине књиге која је изашла под окриљем Београдске штампарије 4. августа 1552. године, изложен је у Конаку кнегиње Љубице и посетиоци ће моћи да га виде до 25. јануара. Њиме је отпочело штампање књига у нашој престоници, које је настављено после обнављања српске државности 1831, у Кнежевини Србији.

О новој књизи Марка Танасковића „Мисли локално, делуј глобално” и културном рату у којем данас сви учествујемо, вољно или невољно

Милош Црњански волео је Италију, чувен је његов путопис „Љубав у Тоскани“. Четвртог новембра та земља му је одала почаст сталном музејском поставком у градићу Сан Вито ал Таљаменто, малом месту у региону Фурланија – Јулијска крајина. Ни датум, ни место нису случајни.

Само сви људи знају све ствари. Зато је важно да Американци чују Кинезе, да Кинези чују Русе, да Руси чују Французе, да Французи чују Енглезе и да се договоре како да се боре против „куге 21. века”

Ако су ти који су завршили студије имали и искористилу ту могућност, чак и привилегију, не би требало да се одроде од народа, већ да њему буду у служби, колико год је то могуће. Треба да се изражавају ван уске струке, на народу разумљив начин, а не да због свог новојезика препуног беспотребних и ружних и тешко изговорљивих туђица замишљају да су изнад народа и да су нека “виша“ класа људи.

Нотирамо још једну годину без Његошевог дана као националног празника културе у нашој Црној Гори, Његошевој Црној Гори. Дана, који би, вјерујемо, успио ујединити и помирити православну браћу савијену под овим парчетом најљепшег неба.

Још један 13. новембар, у Његошевој Црној Гори, која га званично неће споменути.