"Подршка закону о употреби српског језика и ћириличног писма"

Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда упутило је допис предсједнику Републике Српске Жељки Цвијановић и предсједнику Србије Александру Вучићу у ком је подржало доношење закона о заштити и употреби српског језика и ћириличног писма.

Председник Матице српске: Ћирилица као српски идентитетски феномен

Окупљајмо се око заједничких идеја, око истога језика, књижевног канона, уметничких вредности, културних кодова, научних сазнања, техничког напретка, образовних циљева, спортских успеха

О. Гојко Перовић: Ћирилицу славимо зато што нема ствари коју су нам преци оставили вриједне поштовања а да није написана на том писму

“Свети Петар Цетињски, чијем ћивоту овдје прилазимо, писао је на ћирилици и оставио дјело на ћирилици, као и његов синовац Његош и сви који су овдје народ водили у име науке за коју је живот дао Свети Пантелејмон. Сви су писали тим писмом"

МАТИЦА СРПСКА: „Законом о родној равноправности се под плаштом антидискриминације спроводи дискриминација већине становништва Србије“

Поводом усвајања Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон), којим су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика (или других језика, зависно од тумачења Закона, односно намере предлагача Закона), као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су 3. јула 2021. године скуп истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено-хуманистичких наука (лингвистике, науке о књижевности, социологије, филозофије, класичних наука, права, теологије).

Требиње планира потпуни прелазак на ћирилицу

Центар најјужнијег града у Републици Српској, који важи за својеврсну културну престоницу Српске, биће преуређен – рекламе и натписи у центру тог града, по плановима, треба да буду једнообразни и написани на ћирилици.

Зашто држава не штити ћирилицу: Писмо српског рода и историје

Тешко је и лако изразити шта представља ћирилица за српски род, културу, духовност, језик, књижевност. За ћирилицу је добро речено да је писмо српског језика, али је и писмо српског рода, српске ријечи, историје...

Декларација о канону српске књижевности

Канон српске књижевности је, без сумње, једна од најзначајнијих, ако не и најзначајнија и најактуелнија књижевна србистичка тема данас. Једногласно је усвојена Декларација о канону српске књижевности, која је, логично, и декларација о српском књижевно-образовном канону

Оштро против „родног језика”

Под плаштом бриге о равноправности грађана, један од циљева закона, по мишљењу проф. др Светка Танасића, јесте да се промени идентитет језика, речник и граматички систем. Тиме се рачуна, сматра, на измену измену српског националног, културног и верског идентитета

ЗМАЈЕВУ НАГРАДУ ПОДЕЛИЛИ УЉАРЕВИЋ И РАДОЈЧИЋ: Матица српска у Новом Саду обележила 195. рођендан, чија је прослава померена због пандемије

НЕ памти Матица српска у Новом Саду да је свој рођендан икада обележавала по летњој врућини, али силом пандемије свечаност која се традиционално уприличава сваког 16. фебруара овога пута "пала" је готово на сам Видовдан.