Бећковић: Хрватска би могла да заштити ћирилицу прије него Београд

Академик Матија Бећковић оцијенио је да би се могло десити да Хрватска прије усвоји закон о ћирилици него Србија у којој је тај закон већ годинама “чамио закључан у некој ладици”, да би се на крају чуло питање – шта ће нам поред толиких закона још и закон о ћирилици.

ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ: У Секретаријату за законодавство кажу да је за заштиту писма довољна стратегија развоја културе

ОД закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи – нема ништа!

УПРАВЉАЊЕ „ПОРАЖЕНОМ НАЦИЈОМ“: Насиље над сопственим језиком у име „равноправности“ – је ли се Србија обавезала на тај „пртљаг“

Српски језик већ негује родну равноправност, у њему одавно постоје женски облици који су природни. Наметање нових, насилно створених именица је део идеолошког пртљага на који смо пристали. Али, Закон не може да уреди језик, јер је он жива твар, кажу саговорници Спутњика коментаришући Предлог Закона о родној равноправности који се односи на језик.

РАШКА ОБЛАСТ 1941. ГОДИНЕ: Немци чували ћирилицу од усташа

– Да није било отпора немачке војске, те константног притиска италијанске дипломатије да се Хрвати повуку из њене окупационе зоне, српски живаљ у Старом Расу би снашла крвава судбина слична оној њихових сународника из других делова усташке државе.

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Снага једног народа је у снази његове културе

У УРЕЂЕНИМ државама језичка политика је у центру националне политике.

А познато је: ако држава нема националну политику или је не спроводи, онда се спроводи туђа национална политика, и посебно у области културе, где се најбоље утемељује и чува национални идентитет. Ми смо са распадом бивше државе Југославије и раскидом српско-хрватског књижевнојезичког заједништва наследили неуређену језичку ситуацију. Тако је и данас.

Драган Хамовић: Српска држава годинама игнорише препоруке Одбора за стандардизацију српског језика

Суштина је у степену културе, не у ћирилици или латиници. Начитасмо се и наслушасмо оваквих коперниканских мисли наших латиничара.

Можемо се сложити. Култура се и исказује кроз однос према њеним темељним обележјима.

ВАСИЉ ЈОВОВИЋ: На слободном попису о језику, вјери и нацији

Др Васиљ Јововић, професор на Богословији „Свети Петар Цетињски“ за магазин Српске новине говорио је о предстојећем попису становништва, те о положају просветних радника у бившем режиму, јер је и сам на најгрубљи начин, како каже, одстрањен са Универзитета, да би се ослободило мјесто партијском кадру.

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Језик у све тежем стању

ОВИХ дана српски језик је поново у средишту медијске пажње. А са њиме и ћирилица. И то више посредно него непосредно.

А све је почело најавом председника Србије Александра Вучића да ће уџбенике из националних предмета – српског језика, историје и географије – правити држава, јер је то од стратешке важности за земљу која држи до себе, својих духовних темеља и своје будућности.

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ

Прве кораке Ћирилице није владика Атанасије само благословио већ је извијугао путеве многим идејама, на којима треба да почива Удружење. Као језички зналац, али, прије свега, као неко ко осјећа бат језика отјеловљеног кроз ријечи, са посебном осјетљивошћу за значење ријечи, њихову етимолошку позадину, истицао би важност употребе већ одомаћених израза, не бјежећи при том од туђица онда кад за то има мјеста.