Јуче је у организацији Српског удружења "Ћирилица" и Културног центра Требиње у Галерији Културног центра одржана изложба илустрација и промоција књига посвећених правопису српског језика аутора ђакона Бојана Јокановића из Добоја.
Дарко Ристов Ђого на вијест о смрти Рајка Петрова Нога
Српско удружеље Ћирилица Требиње и Културни центар Требиње, у недјељу, 27. новембра у 17 часова, у галерији Културног центра Требиње организују представљање књига Бојана Јокановића, теолога, професора православне вјеронауке и ђакона Саборног храма Пресвете Богородице у Добоју.
Огромна већина основаца не поседује ни оно што је струка оценила да је базични или основни ниво знања која се очекује да на крају осмогодишње основне школе поседују сви, а најмање 80 одсто генерације
Ако је Вуков Српски рјечник из 1818. године кључна и основна књига новије српске културе – а тако мисли Павле Ивић, српски лингвиста свјетског гласа и статуса, који није био склон оваквим комплиментима и коме су строгост, тачност, истинољубивост и критички однос и осјећање историје биле прве научне врлине – онда је несумњиво да је Вук Стефановић Караџић кључна личност и главни јунак новије српске културе, њен темељ и њен оријентир кроз вјекове, а нарочито у смутним временима историјских криза, која прати брижљиво планирано и произвођено духовно лудило и разарање највећих вриједности.
Читајући Цетињски вјесник из 1909. године, не можемо, а да не повучемо паралелу, и са данашњим временом, осим наравно чињенице, што ћирилицу и српство не прогоне Хрвати, они су то давно урадили, већ режим у Црној Гори.
У Народној библиотеци Требиње данас је уприличена трибина "Двије-три ријечи о ћирилици, роде", на којој су говорили професор Јован Делић, Радомир Андрић, Селимир Радуловић и Живојин Ракочевић.
У Народној библиотеци Требиње данас је, у оквиру Дучићевих вечери поезије, одржана радионица посвећена очувању и промоцији ћирилице, у којој су учествовали ученици свих основних школа у Требињу.
Како су та два чврста српска бедема: Црна Гора и Херцеговина тијесно везана својом прошлошћу и традицијама, тако су и хероји, који су у њима расли и поникли, имали један исти заједнички циљ, објавио је цетињски лист ,,Вјесник'' у октобру 1913. године, у тексту о два херцеговачка јунака - Стојана и Петка Ковачевића, који су дали немјерљив допринос српском народу.
Радуј се с нама, Јадране бурни, морнари српски већ дижу стег! Понеси њихове бродове лаке, Уз свију наших пристана бр'јег! Да браћи својој додаду руке, помоћно кликну радосни глас: ,,Јадран је опет србинско море, с њега ће доћи за српство спас!'', стихови су којима је опјевано оснивање паробродског друштва у старој Црној Гори, тачније на Скадарском језеру, а који су објављени у цетињском листу ,,Глас Црногорца'' 17. априла 1888. године.