Отворена изложба графика поводом 500 година Горажданске штампарије

У  Музеју Херцеговине у Требињу отворена je изложба графика насталих на првом сабору умјетника графике "Теодор Љубавић", поводом 500 година од оснивања Горажданске штампарије.

Лингвисти једно, Зорана Михајловић друго: Треба ли нам родно осетљиви језик?

„Недопустиви су притисци да се у српском језику због и ради тренутне политике насилно мења однос према тзв. родно сензитивној лексици“, каже се у саопштењу Одбора за стандардизацију језика САНУ

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ Водећи српски лингвисти питају: За шта се залаже Маја Гојковић?

Na Skupštini Republike Srbije održanoj 25. 3. 2021. godine, na kojoj su poslanici postavljali pitanja premijerki i ministrima, poslanik Vladan Glišić interesovao se o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, kojima se štiti ćirilica.

„Забрањено писање ћирилицом“: Србину из Мостара враћено писмо

Писана пошиљка адресирана ћирилицом и упућена на адресу у Нови Сад из Хрватске поште у Мостару вратила се пошиљаоцу са печатом "забрањено писање ћирилицом".

ЛИНГВИСТИМА ПРЕПУШТЕНО ДА РАДЕ НА ОЧУВАЊУ СВИЈЕСТИ О ЗНАЧАЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

БЕОГРАД, 9. АПРИЛА /СРНА/ - Дјеловање лингвисте Милорада Телебака у Републици Српској тим је вредније што и у Српској, као и у Србији, одавно није усвојен закон о језику и писму којим би се уредио њихов статус, изјавио је Срни предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић.

Ово нема у Европи: На делу је чудновато идеолошко насиље над српским језиком

„Недопустиви су притисци да се у српском језику због и ради тренутне политике насилно мења однос према тзв. родно сензитивној лексици“, каже се у саопштењу Одбора.

Политичко насиље над српским језиком

Бећковић: Хрватска би могла да заштити ћирилицу прије него Београд

Академик Матија Бећковић оцијенио је да би се могло десити да Хрватска прије усвоји закон о ћирилици него Србија у којој је тај закон већ годинама “чамио закључан у некој ладици”, да би се на крају чуло питање – шта ће нам поред толиких закона још и закон о ћирилици.

ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ: У Секретаријату за законодавство кажу да је за заштиту писма довољна стратегија развоја културе

ОД закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи – нема ништа!

УПРАВЉАЊЕ „ПОРАЖЕНОМ НАЦИЈОМ“: Насиље над сопственим језиком у име „равноправности“ – је ли се Србија обавезала на тај „пртљаг“

Српски језик већ негује родну равноправност, у њему одавно постоје женски облици који су природни. Наметање нових, насилно створених именица је део идеолошког пртљага на који смо пристали. Али, Закон не може да уреди језик, јер је он жива твар, кажу саговорници Спутњика коментаришући Предлог Закона о родној равноправности који се односи на језик.