АКТУЕЛНО разговор са проф. др Јелицом Стојановић (видео)

У живом разговору за херцегновску телевизију, у марту ове године,  проф. др Јелица Стојановић је говорила о положају  српског језика и ћирилице у данашњој Црној Гори, потом је подсјетила на историјске перспективе у развоју нашег језика, са посебним освртом на рад Вука Караџића и Милана Решетара. Такође, поред тога што је проф. Стојановић у скорије вријеме објавила књигу Пут српског језика и писма, у издању Српске књижевне задруге, у препознатљивом плавом колу, постала је и предсједница Матице српске у Црној Гори. Препоручујемо да чујете врло занимљива, научно утемељена сазнања и промишљања о стању у нашем  језику, са посебним тежиштем на језичке прилике у Црној Гори..

Студенти из региона подржали мере за заштиту ћирилице

Међу потписницима петиције су студенти из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Косовске Митровице, Бања Луке, Источног Сарајева, Бијељине, Беча и других академских центара у Србији и иностранству.

АНДРИЋГРАД: Конференција о насљеђу српског народа у БиХ

Конференција посвећена питањима језичког, књижевног, историјског и општекултурног насљеђа српског народа у БиХ одржана је у Андрићграду од 19. до 21. јуна

У Никшићу представљена књига проф. др Јелице Стојановић „Пут српског језика и писма“ (видео)

Књига „Пут српског језика и писма“ проф. др Јелице Стојановић, која је недавно објављена у престижној едицији Плавог кола Српске књижевне задруге, а убрзо и награђена признањем Вукове задужбине за науку у 2016. години, представљена је пред бројним аудиторијумом у Никшићу, 5. марта 2017.

Драгољуб Збиљић: РЕШЕЊЕ ЗА СРПСКУ ЋИРИЛИЦУ НИЈЕ У КАЗНИ НЕГО У НОРМИ

   Срби, односно они који су плаћени да у њихово име институционално и лично брину о српском језику и писму, понашају се као да је српска азбука из српског језика нестала спонтано, случајно. О томе чак недовољно објашњавају и они који су стручњаци за језик и писмо и којима би требало да је решење питања писма у Срба и у њиховом језику, у малом прсту. Српски стручњаци за језик у институцијама несложни су, чак су и у прећутној „свађи“. Понеки од њих, као што то сведочи лингвиста Владо Ђукановић ових дана, чак не знају или не показују да знају да је истраживањима детаљно много пута потврђивано да је ћирилица не само запостављена него да је из многих области живота једноставно искључено писмо. То се, наравно, и без истраживања може видети голим оком, а Ђукановић устврди да то питање о запостављености ћирилице је само претпоставка, а не гола чињеница.

Држава креће у бој за спас ћирилице

У припреми читав низ прописа и мера чији је циљ заштита матичног писма српског народа. Закон дефинише употребу језика и писма, а стратегија културе олакшице за коришћење