Заједно са Фондацијом Хилдергард Хили Кеслер из Хановера, чији је председник др Љиљана Вернер, Српска књижевна задруга је са школама у Параћину и околини започела акцију "Повратак читању и ћирилици".

ИЗМЕНЕ Закона о службеној употреби језика и писма којим се штити ћирилица, више од две године чекају да буду усвојене. Иако се у Министарству културе и информисања, које је предлагач новог прописа, надају да ће га усвојити садашњи скупштински сазив, како сада ствари стоје - нови закон о заштити ћирилице сачекаће нову владу и нову скупштинску већину.

Фондација "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС) у сарадњи са удружењем Типометар данас је јавности представила "Ареал РНИДС" - ново ћирилично писмо од четири фонта које се може користити за интернет и штампу

Република Србија једна је од ретких земаља у свету која није имала закон којим су свеобухватно уређене заштита архивске грађе и организација и функционисање архивске делатности, као изузетно важног сегмента културног наслеђа.

Нови Сад – Матица српска одала је признање Српској академији наука и уметности додељујући јој своју повељу за неговање српског језика. За САНУ то чини, како је рекао њен председник Владимир Костић, посебну част јер је добијено од старијег саборца и институције чијa меродавност превазилази све друге.

Академик и писац Драгослав Михаиловић, уочи уручења „Велике награде Иво Андрић“ која му је додељена за укупно стваралаштво, у ексклузивном разговору за Спутњик открива да је после свих прогона и забрана у његовом животу победио Андрић и да нико, па ни Удбаши који су га пратили, не могу да буду вечни.

Професорка историје српског језика на Филолошком факултету у Никшићу Јелица Стојановић каже да студијску групу за српски језик и књижевност упише између 20 и 40 студената. Сваки студент српског језика у Црној Гори данас је прави подвижник, поручује Стојановићева.

Остати на бранику вере и нације најмањи је заједнички именитељ који повезује личности 2019. године. Образлажућа слова написали наши проф. др Зоран Чворовић и др Александар Живковић

Из „Речника сувишних речи” јасно је да је веза између језика и друштвене стварности толико јака да говорници понекад не успевају да разлуче речи од појмова који су њима именовани, па као главну сувишну реч српског језика издвајају „ријалити шоу”