У околини Бајине Баште ускоро ће бити отворен први Парк ћирилице смештен у близини манастира Рача.

У организацији Српског удружења „Ћирилица“ вечерас је у галерији Културног центра Требиње представљено издање „Азбучник нашег града“ аутора - вјероучитељице Жанеле Пажин.

У организацији Центра за информисање и образовање вечерас је у Музеју Херцеговине промовисано капитално дјело “Рјечник источнохерцеговачких матичних говора“, аутора Недјељка Марића, некадашњег истакнутог новинара, публицисте и дугогогодишњег уредника „Гласа Требиња“.

У оквиру манифестације Март, месец српског језика, у организацији Друштва за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду, организован је конкурс на који су ученици слали своје предлоге за најлепше речи српског језика.

ОД усвајања Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма данас се навршава тачно шест месеци, што значи да би овај пропис, по процедури, требало да почне и да се примењује. Међутим, назнака да ће се то догодити нема.

Књига „Правила молебнаја” ‒ Србљак из 1761. године, најстарија је књига фонда Библиотеке шабачке, која се данас чува у Завичајном одељењу ове установе културе.

ОТКАЗИВАЊЕ курса о Достојевском на миланском универзитету, мотивисано тренутним одијумом према свему што долази из Русије, па макар се радило и о највећем писцу у историји човечанства, свакако делује застрашујуће и прилично бизарно.

Друштво за српски језик и књижевност предало је данас Министарству просвете Иницијативу за увођење натпредметног статуса српског језика.

Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ

Уз Завештања Великог жупана српског Стефана Немање свом сину Светом Сави из пера писца Мила Медића, свим људима, који пишу и читају на српском језику честитамо данашњи празник:

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

„Ијекавски штокавски простор је само једно плућно крило српскога језика, а друго крило је штокавска екавица. Срби су и до сада дисали са оба ова плућна крила, а тако треба да буде и од сада. Свако сужавање у погледу основних схватања целине српскога језика води нас катастрофалним исходима у будућности", сматра Станић