Посета ће свакако бити знатно мања, а сви трошкови наступа за издаваче остаће исти, што значи и неминовни финансијски губитак који многи неће моћи да поднесу

КРАЈЕМ осамдесетих година прошлог века, појавила се књига професора Владете Кошутића "Сумрак језика ћириличког".

Одавно један закон усвојен у Скупштини Републике Србије није изазвао толико негодовање стручне јавности као недавно проглашени Закон о родној равноправности. Такође је изазвао и велику пажњу наших читалаца, што се види и по бројним коментарима на сајту Политике и у рубрици „Међу нама”. Критички тонови се углавном не односе на закон у целини, већ на чланове којима се прописује обавезна употреба родно осетљивог језика у органима јавне власти, уџбеницима и наставном процесу, као и у медијима.

АКО је реч „лингвиста“ била устаљена у српском језику од када се почела употребљавати, означавајући особе и мушког и женског пола које се баве лингвистиком, не видим разлог зашто бих ја сада преко ноћи постала лингвисткиња, а не видим ни зашто сам због тога дискриминисана.

Овако србиста Исидора Бјелаковић коментарише нови Закон о родној равноправности и промене које он доноси у језику.

Претпоставља се да је аутор желио да цртежом изрази тада популарну идеју панславизма. Читава слика је заправо симболизовала обједињавање словенског живља у источном дијелу Европе, што је, у најмању руку, била врло непопуларна тема у Аустроугарској, као уосталом и лист „Змај“

Одбор за стандардизацију српског језика саопштио је данас да је да је неопходно да Уставни суд Србије прогласи неуставним недавно усвојени Закон о родној равноправности, јер се тим законом "врши насиље над српским језиком".

У част националног писма у Бајиној Башти се одржава тродневна манифестација „Ћирилична баштина”

У Баваништу се, двадесету годину заредом, одржава Сабор дечијег стваралаштва „Дани ћирилице”, који је за минуле две деценије окупио 66.000 ђака из више од 500 школа из свих земаља у којима Срби данас живе

Савет Европе је, поводом обележавања Дана словенске писмености и културе, уврстио Руту Светог Ћирила и Методија у културно наслеђе Европе, изјавио је Виктор Савић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Активно користимо од 1.000 до 1.500 турских речи, али је од турцизама већи проблем вулгаризација лексичког фонда изазвана банализацијом језичке културе. Данас англицизми преовладавају. Утицај енглеског на српски језик у ово доба је драматичнији него што је некад био утицај турског језика