РАШКА ОБЛАСТ 1941. ГОДИНЕ: Немци чували ћирилицу од усташа

– Да није било отпора немачке војске, те константног притиска италијанске дипломатије да се Хрвати повуку из њене окупационе зоне, српски живаљ у Старом Расу би снашла крвава судбина слична оној њихових сународника из других делова усташке државе.

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Снага једног народа је у снази његове културе

У УРЕЂЕНИМ државама језичка политика је у центру националне политике.

А познато је: ако држава нема националну политику или је не спроводи, онда се спроводи туђа национална политика, и посебно у области културе, где се најбоље утемељује и чува национални идентитет. Ми смо са распадом бивше државе Југославије и раскидом српско-хрватског књижевнојезичког заједништва наследили неуређену језичку ситуацију. Тако је и данас.

Драган Хамовић: Српска држава годинама игнорише препоруке Одбора за стандардизацију српског језика

Суштина је у степену културе, не у ћирилици или латиници. Начитасмо се и наслушасмо оваквих коперниканских мисли наших латиничара.

Можемо се сложити. Култура се и исказује кроз однос према њеним темељним обележјима.

ВАСИЉ ЈОВОВИЋ: На слободном попису о језику, вјери и нацији

Др Васиљ Јововић, професор на Богословији „Свети Петар Цетињски“ за магазин Српске новине говорио је о предстојећем попису становништва, те о положају просветних радника у бившем режиму, јер је и сам на најгрубљи начин, како каже, одстрањен са Универзитета, да би се ослободило мјесто партијском кадру.

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Језик у све тежем стању

ОВИХ дана српски језик је поново у средишту медијске пажње. А са њиме и ћирилица. И то више посредно него непосредно.

А све је почело најавом председника Србије Александра Вучића да ће уџбенике из националних предмета – српског језика, историје и географије – правити држава, јер је то од стратешке важности за земљу која држи до себе, својих духовних темеља и своје будућности.

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ

Прве кораке Ћирилице није владика Атанасије само благословио већ је извијугао путеве многим идејама, на којима треба да почива Удружење. Као језички зналац, али, прије свега, као неко ко осјећа бат језика отјеловљеног кроз ријечи, са посебном осјетљивошћу за значење ријечи, њихову етимолошку позадину, истицао би важност употребе већ одомаћених израза, не бјежећи при том од туђица онда кад за то има мјеста.

Владиκο, бесмртног имена, вјечна ти успомена!

Животопис умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског, новопредстављеног у Господу, Атанасија:
 
Име епископа Атанасија Јевтића одавно је познато не само нашој црквеној и широј јавности већ и цијелом хришћанском, нарочито православном свијету.

„САЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ“ СА МИЛАНОМ РУЖИЋЕМ: Латиница је печат који доказује да смо још један у низу плагијата великог света и пратиоци туђе идеологије

Ћирилицу данас највише угрожава некоришћење. Међутим, оно што је још опасније и што затирање ћирилице додатно приводи крају јесте устаљена предрасуда да на ћирилици инсистирају само они људи које јавност обележава као националисте у лошем контексту. Кажем у лошем, јер је националиста (барем по речнику) синоним за патриоту, а јавност у Србији га користи као антоним.

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ: Како је Србија захваљујући руском свештенику открила свој највреднији споменик писмености

Околности под којима је један лист „Мирослављевог јеванђеља“ доспео у Русији данас многима могу деловати као варварске. Ипак, да није било тог сплета околности и да руски, а касније и српски истраживачи нису дошли у контакт с тим „петербуршким листом“, данас можда не бисмо ни знали за најдрагоценији споменик српске писмености и културе.