Ако је Вуков Српски рјечник из 1818. године кључна и основна књига новије српске културе – а тако мисли Павле Ивић, српски лингвиста свјетског гласа и статуса, који није био склон оваквим комплиментима и коме су строгост, тачност, истинољубивост и критички однос и осјећање историје биле прве научне врлине – онда је несумњиво да је Вук Стефановић Караџић кључна личност и главни јунак новије српске културе, њен темељ и њен оријентир кроз вјекове, а нарочито у смутним временима историјских криза, која прати брижљиво планирано и произвођено духовно лудило и разарање највећих вриједности.

Читајући Цетињски вјесник из 1909. године, не можемо, а да не повучемо паралелу, и са данашњим временом, осим наравно чињенице, што ћирилицу и српство не прогоне Хрвати, они су то давно урадили, већ режим у Црној Гори.

У Народној библиотеци Требиње данас је уприличена трибина "Двије-три ријечи о ћирилици, роде", на којој су говорили професор Јован Делић, Радомир Андрић, Селимир Радуловић и Живојин Ракочевић.

У Народној библиотеци Требиње данас је, у оквиру Дучићевих вечери поезије, одржана радионица посвећена очувању и промоцији ћирилице, у којој су учествовали ученици свих основних школа у Требињу.

Како су та два чврста српска бедема: Црна Гора и Херцеговина тијесно везана својом прошлошћу и традицијама, тако су и хероји, који су у њима расли и поникли, имали један исти заједнички циљ, објавио је цетињски лист ,,Вјесник'' у октобру 1913. године, у тексту о два херцеговачка јунака - Стојана и Петка Ковачевића, који су дали немјерљив допринос српском народу.

Радуј се с нама, Јадране бурни, морнари српски већ дижу стег! Понеси њихове бродове лаке, Уз свију наших пристана бр'јег! Да браћи својој додаду руке, помоћно кликну радосни глас: ,,Јадран је опет србинско море, с њега ће доћи за српство спас!'', стихови су којима је опјевано оснивање паробродског друштва у старој Црној Гори, тачније на Скадарском језеру, а који су објављени у цетињском листу ,,Глас Црногорца'' 17. априла 1888. године.

Културна манифестација "Дучићеве вечери поезије" биће одржана од петка до недјеље, 4. до 6. новембра, у Требињу, уз богат културно-умјетнички програм и додјелу Дучићеве награде за ову годину пјесникињи Злати Коцић, најављено је данас из требињске Градске управе.

Уважени просветни радник и први предсједник Црногорског удружења учитеља, Андрија Јовићевић, родом са Обода, објавио је 1911. године у свом дјелу ,,Црногорско приморје и Крајина*'', како се у овим крајевима говори чистим српским језиком, док се једино у поднебљима насељеним албанским становништвом и то у Улцињу и околним мјестима, говори и албанским језиком.

Професор др Драгољуб Петровић, лингвиста, србиста и слависта, аутор драгоцених књига какве су, између осталог, „О говору Змијања“, „Говор Баније и Кордуна“, „Топонимија Куча“, „Ономастика Качера“, дијалектолог који је учествовао у изради „Општесловенског лингвистичког атласа“, „Општекарпатског дијалектолошког атласа,  „Речника српских говора Војводине“и неколико других дијалекатских речника (Качера, Спича, Куча, Драгачева ), итд.

То се исто може рећи и за покварене ријечи, њих треба исправљати. Црна Гора се поноси што је увијек била своја. То је не само њезина дика, него и извор њезине снаге, па је штета кад се не држи својега језика, да буде у томе узор српскијем крајевима