Како се и зашто целокупна наука идеологизовала и зашто помодну будалаштину о „роду” осим на политичким наукама налазимо чак и на Биолошком факултету

 ...Зима бежи, а бежећи

Шапуће нам збиљске речи:

„То ће ваше лето проћи.

А, ја ћу вам опет доћи!“

У Републици Србији и Републици Српској 15. септембра се обиљежава Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Тим поводом у Требињу је данас на градском Тргу слободе уприличен свечани програм.

У Музеју Херцеговине у Требињу вечерас је уприличена промоција књига издавачке куће "Агапе" под називом "Трагање за смислом".

Национални просветни савет вратио је предлог за увођење родно осетљивог језика у уџбенике. Стручна јавност чврсто се држи става да се увођењем родно осетљивог језика не одступа само од граматике и правописа, већ и да се њиме врши насиље над српским језиком.

Недавно сам обилазећи Фрушку гору  са великом знатижељом посјетио манастир Шишатовац. О њему сам као професор књижевности природно био солидно обавијештен. За оне који о овом манастиру мање знају основне информације могу наћи под одредницом МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ на Википедији, али у нешто краћем облику и на сајту Епархија сремска.

Недавно сам обилазећи Фрушку гору  са великом знатижељом посјетио манастир Шишатовац. О њему сам као професор књижевности природно био солидно обавијештен. За оне који о овом манастиру мање знају основне информације могу наћи под одредницом МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ на Википедији, али у нешто краћем облику и на сајту Епархија сремска. Руку на срце, баш овдје почињу моја прва изненађења и зачуђеност пред чињеницом да на сајту Википедиа  има много више информација о манастиру Шишатовац  него на сајту Епархија сремска СПЦ.  Посебно истичемо значај зборника радова о манастиру Шишатовац у издању Балканолошког института САНУ из 1989. године чији је главни уредник Динко Давидов.

Књига Стевана Раичковића, Сувишна песма – девет фрагмената о геноциду са предговором и коментарима,  у издању Српске књижевне задруге, Београд појавила се пред сами грађански рат у СФРЈ 1991. године.

Најстарију штампану књигу на Балканском полуострву – Београдско четворојеванђеље, одштампали су трговци Дубровчани, а била је намењена православном становништву града ког је три деценије раније освојио Сулејман Величанствени.