Чланови Српског удружења "Ћирилица" Требиње обишли су јуче ученике основне школе "Сети Василије Острошки" поводом присјећања на Међународни дан писмености и пожељели им успјешну нову школску годину.
ИНТЕРВЈУ: ГАБРИЈЕЛА ШУБЕРТ, слависта
Словенски народи највећа су популација Европе. Нажалост, интерес иде другим путевима, и не знам да ли је то паметно.
На крају недавно завршене школске године подељена су сведочанства и дипломе. Приметили смо да је у неким школама на тим документима прво било написано презиме па име ученика. У српском језику обавезно се наводи прво име па онда презиме, односно име, средње слово (прво слово имена оца) па презиме.
ХЕРЦЕГ НОВИ - Више стотина посетилаца први пут у Црној Гори видело је аутентичну Нобелову награду за књижевност, коју је српски писац Иво Андрић добио 1961. године, као и његов дипломатски ковчег и униформу, а све то у оквиру „Дана нобеловца у Херцег Новом” који су протеклог викенда почели у Кући Ива Андрића у Херцег Новом.
У Галерији науке и технике САНУ представљена је изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” чији су аутори проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић. Поставка је, према речима Драгићевићеве, настала неформалном сарадњом колега са Катедре за српски језик Филолошког факултета и Института за српски језик САНУ.
Однос према језику и писму често се види као однос према типу културе, али проблем онда може бити и у томе што се данас појмом културе обухватају и многе појаве с мање или више негативним предзнаком (супкултура, кич-култура, контракултура, панк-култура, пинк-култура, треш-култура, све до некултуре), а писмо треба да нас води узвишеном.
Пре свега, српском културом (а слично је са другим националним културама) не баве се само Срби и грађани Србије. Култура је важно поприште борбе различитих страна за сферу утицаја и обликовање јавног мњења путем тзв. меке моћи. Као и други народи Срби немају само пријатеље него и они који то нису, мада ће многи од њих јавно тврдити супротно.
ТЕКСТ ЗАКОНА ЈЕ У ПРИПРЕМНОЈ ФАЗИ, А НА ЊЕМУ РАДЕ И ЈЕЗИЧКИ СТРУЧЊАЦИ.
Стављање на јавну расправу измена и допуна Закона о језику и писмима наилази и на подршку и на оспоравања, која су понекад доста оштра. Јуче ми се јавила новинарка једног таблоида са жељом да прокоментаришем предлог измена и допуна Закона, које она види као наметање ћирилице и због којег се пита да ли Министарство за културу заиста нема преча посла од бављења ћирилицом.