Језик неће сачувати ни ВОЈНИКИЊЕ (ни војници), ни ПУКОВНИЦЕ (ни пуковници), ни ГЕНЕРАЛИЦЕ (ни генерали), тек неће ВОЈСКОВОТКИЊЕ (ни војсковође). Њега чува народ који њиме говори

У Културном центру вечерас је у организацији Српског удружења „Ћирилица“ одржано предавање протојереја-ставрофора Гојка Перовића, ректора Богословије Светог Петра Цетињског и отворена изложба калиграфских радова под називом „Љепота писања“, а поводом дана Светих Ћирила и Методија који је уједно и Дан словенске писмености.

Портал ТребињеЛиве од данас је, осим на латиничном писму, доступан и на ћирилином писму.

Симболично, ћирилично писмо доступно је на празник посвећен светом Ћирилу и Методију.

Избор писма можете да изаберете на самом врху сајта.

"Ћирилично писмо смо увели јер нам је велики број наших читалаца указао да би то било пожељно, али и из разлога јер желимо да својим примјером искажемо потребу за oчувањем нашег писма", поручили су из портала ТребињеЛиве.

У понедељак 24. маја, у Саборном храму у Требињу, свечано је прослављен празник Светих Кирила и Методија. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење свештенства Саборног храма и вјерних наше црквене заједнице. Послије прочитаног јеванђеља бесједио је отац Борис Бандука. 

Струка, тј. Одбор за стандардизацију српског језика навео је раније да тај закон директно залази у проблематику српскога стандардног језика, јер прописује, чак под претњом казни, и употребу родно сензитивног језика.

Обавјештење поводом дана Св. Кирила и Методија 2021. године.

ЈЕДНО од најболнијих места колонизације српске културе у социјалистичкој Југославији и проевропској Србији тиче се статуса српског језика и писма.

Давно је то било кад сам мислио да Срби у Хрватској имају ћирилицу, па латиницу, па онда и једну и другу. Давно је то било кад сам мислио да Хрвати у Хрватској имају латиницу, па ћирилицу, па онда и једну и другу. А у стварности је и једнима и другима остала искључиво латиница. С оно мало ћирилице на којој је излазио мјесечник Просвјета Српског културног друштва Просвјета. А излазио је све док није и сам страдао у тзв. обрачуну са „хрватским прољећем“, 1971. године. Равнотеже је увијек морало да буде.

Реформе у последњих двадесет година изгурале су косовки мит из уџбеника. Врхунац је избацивање првог српског просветитеља из програма за осми разред – од Светог Саве ни трага ни гласа, а учи се о историји језика којим је писао! Градиво из српског не прати часове историје: у Другом светском рату, према књижевним делима, страдали су само Јевреји.

Колико је добро што могу себе назвати једним од бораца за одбрану ћирилице, толико сам и тужан због чињенице да се та борба мора одвијати у мојој земљи. У питању је земља која је у брзацима историје губила многе ствари, истина, доста њих јој је та вода и вратила, али која свој језик никада и ни због чега није запостављала, јер је њен народ знао да без језика нема темеља наше куће, а без писма, нема крова који нас штити.