Данас: Основци без елементарног знања или Шта је показала анализа последње мале матуре?

Огромна већина основаца не поседује ни оно што је струка оценила да је базични или основни ниво знања која се очекује да на крају осмогодишње основне школе поседују сви, а најмање 80 одсто генерације

Јован Делић: ВУК СТ. КАРАЏИЋ – ТЕМЕЉ И ОРИЈЕНТИР

Ако је Вуков Српски рјечник из 1818. године кључна и основна књига новије српске културе – а тако мисли Павле Ивић, српски лингвиста свјетског гласа и статуса, који није био склон оваквим комплиментима и коме су строгост, тачност, истинољубивост и критички однос и осјећање историје биле прве научне врлине – онда је несумњиво да је Вук Стефановић Караџић кључна личност и главни јунак новије српске културе, њен темељ и њен оријентир кроз вјекове, а нарочито у смутним временима историјских криза, која прати брижљиво планирано и произвођено духовно лудило и разарање највећих вриједности.

,,Цетињски вјесник“ 1909: Хрватске власти лукаво протјерују ћирилицу из школа

Читајући Цетињски вјесник из 1909. године, не можемо, а да не повучемо паралелу, и са данашњим временом, осим наравно чињенице, што ћирилицу и српство не прогоне Хрвати, они су то давно урадили, већ режим у Црној Гори.

Уприличена трибина "Двије-три ријечи о ћирилици, роде"

У Народној библиотеци Требиње данас је уприличена трибина "Двије-три ријечи о ћирилици, роде", на којој су говорили професор Јован Делић, Радомир Андрић, Селимир Радуловић и Живојин Ракочевић.

Ћирилица је наше писмо, најљепше писмо које морамо користити и чувати

У Народној библиотеци Требиње данас је, у оквиру Дучићевих вечери поезије, одржана радионица посвећена очувању и промоцији ћирилице, у којој су учествовали ученици свих основних школа у Требињу.

,,Вјесник“ 1913: Црна Гора и Херцеговина, два чврста српска бедема, чувају успомену на дичне српске синове из земље Херцегове

Како су та два чврста српска бедема: Црна Гора и Херцеговина тијесно везана својом прошлошћу и традицијама, тако су и хероји, који су у њима расли и поникли, имали један исти заједнички циљ, објавио је цетињски лист ,,Вјесник'' у октобру 1913. године, у тексту о два херцеговачка јунака - Стојана и Петка Ковачевића, који су дали немјерљив допринос српском народу.

,,Глас Црногорца“ 1888: Јадран је опет србинско море, с њега ће доћи за српство спас

Радуј се с нама, Јадране бурни, морнари српски већ дижу стег! Понеси њихове бродове лаке, Уз свију наших пристана бр'јег! Да браћи својој додаду руке, помоћно кликну радосни глас: ,,Јадран је опет србинско море, с њега ће доћи за српство спас!'', стихови су којима је опјевано оснивање паробродског друштва у старој Црној Гори, тачније на Скадарском језеру, а који су објављени у цетињском листу ,,Глас Црногорца'' 17. априла 1888. године.

"ДУЧИЋЕВЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ" ОД 4. ДО 6. НОВЕМБРА

Културна манифестација "Дучићеве вечери поезије" биће одржана од петка до недјеље, 4. до 6. новембра, у Требињу, уз богат културно-умјетнички програм и додјелу Дучићеве награде за ову годину пјесникињи Злати Коцић, најављено је данас из требињске Градске управе.

Андрија Јовићевић 1911: У Црној Гори и Боки говори се српским језиком, чистим обликом јекавштине

Уважени просветни радник и први предсједник Црногорског удружења учитеља, Андрија Јовићевић, родом са Обода, објавио је 1911. године у свом дјелу ,,Црногорско приморје и Крајина*'', како се у овим крајевима говори чистим српским језиком, док се једино у поднебљима насељеним албанским становништвом и то у Улцињу и околним мјестима, говори и албанским језиком.

ПРОФЕСОР ДР ДРАГОЉУБ ПЕТРОВИЋ: ЛИНГВИСТИКА И АПОКАЛИПСА

Професор др Драгољуб Петровић, лингвиста, србиста и слависта, аутор драгоцених књига какве су, између осталог, „О говору Змијања“, „Говор Баније и Кордуна“, „Топонимија Куча“, „Ономастика Качера“, дијалектолог који је учествовао у изради „Општесловенског лингвистичког атласа“, „Општекарпатског дијалектолошког атласа,  „Речника српских говора Војводине“и неколико других дијалекатских речника (Качера, Спича, Куча, Драгачева ), итд.