Раде Р. Лаловић: ВЈЕТАР ЈАУЧЕ КРОЗ ПУСТИ МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ

Недавно сам обилазећи Фрушку гору  са великом знатижељом посјетио манастир Шишатовац. О њему сам као професор књижевности природно био солидно обавијештен. За оне који о овом манастиру мање знају основне информације могу наћи под одредницом МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ на Википедији, али у нешто краћем облику и на сајту Епархија сремска. Руку на срце, баш овдје почињу моја прва изненађења и зачуђеност пред чињеницом да на сајту Википедиа  има много више информација о манастиру Шишатовац  него на сајту Епархија сремска СПЦ.  Посебно истичемо значај зборника радова о манастиру Шишатовац у издању Балканолошког института САНУ из 1989. године чији је главни уредник Динко Давидов.

РАДЕ Р. ЛАЛОВИЋ: СВЈЕДОЧЕЊЕ О ДИКТИРАНОМ ЗАБОРАВУ У РАИЧКОВИЋЕВОЈ КЊИЗИ СУВИШНА ПЕСМА

Књига Стевана Раичковића, Сувишна песма – девет фрагмената о геноциду са предговором и коментарима,  у издању Српске књижевне задруге, Београд појавила се пред сами грађански рат у СФРЈ 1991. године.

Београдско четворојеванђеље: Како је пре пет векова Београд хватао корак са Европом

Најстарију штампану књигу на Балканском полуострву – Београдско четворојеванђеље, одштампали су трговци Дубровчани, а била је намењена православном становништву града ког је три деценије раније освојио Сулејман Величанствени.

,,Цетињски вјесник“ 1912: Странци обавезни да користе ћирилицу у српској Црној Гори

,,Цетињски вјесник“ у тексту који је објављен 23. децембра 1912. године пише како је листу стигла оправдана жалба у којој се истиче да аустријска агенција која послује у Бару не користи ћирилично писмо у свом пословању, иако је, како опомиње овај цетињски лист, Црна Гора слободна српска држава у којој су и странци обавезни да поштују њено изворно писмо.

 

Насрнули и на Вука, Цркву и српски језик: Хрватски академици осудили ’’Декларацију о границама српскога језик’’

ХРВАТСКИ академици оценили су “Декларацију о границама српскога језика” (коју су прошлог месеца у Тршићу једногласно усвојили учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције) као погрешно и очигледно неистинито тумачење историјских чињеница, састављену са циљевима великосрпске политике из Меморандума САНУ.

ДЕКЛАРАЦИЈА О ГРАНИЦАМА СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Трећа интеркатедарска србистичка конференција,
Тршић, 18−19. јун 2022.

Учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције – коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Одбора за стандардизацију српског језика, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Завода за унапређење образовања и васпитања у Београду − једногласно су усвојили

Срећа је у радости; или: Са молитвеником кроз сваки дан

Када би Вас неко питао: шта је за Вас срећа, а шта радост, како бисте одговорили и како бисте окарактерисали ова два појма? Према дефиницији придев срећан (сретан) долази од глагола сретати, али за сваког тај сусрет има другачијег титулара. 

Азбучник Жанеле Пажин: ДА ДЈЕЦА УПОЗНАЈУ ЗАВИЧАЈ

Кроз рад са дјецом, било као наставник или родитељ, када знате да ослушкујете, можете чути много више него што сте икада могли претпоставити. Дјеца су неискварена и спонтана, а у својој искрености и једноставности најбољи су пут до нових, генијалних идеја.

У требињској библиотеци промовисана монографија „Емир Кустурица – култ маргине“

Друго, допуњено издање монографије „Емир Кустурица – култ маргине“ аутора Горана Гоцића, представљено је вечерас требињској публици у Народној библиотеци. Промоцију овог издања организовало је Српско удружење Ћирилица Требиње.

МЕША СЕЛИМОВИЋ УЗ АНДРИЋА, ТЕСЛУ И ЊЕГОША: У Андирћграду откривена скулптура још једног великана српске књижевности

Уз Иву Андрића, Његоша, Теслу, у Андрићграду од данас и споменик Меши Селимовићу!

На главном тргу Андрићграда, поред споменика Андрићу и Тесли, данас, на Видовдан, Емир Кустурица, градитељ и идејни творац града посвећеног нашем једином нобеловцу, Милорад Додик, члан Председништва БиХ, књижевник Матија Бећковић и професор Мило Ломпар открили су споменик Меши Селимовићу, још једном од великана српске књижевности.