Вељко Топаловић, један од главних „криваца“ што је фототипско издање величанствене српске књиге објављено на Видовдан 1998, сачинио је о томе драматичан досије и предао га на чување Музеју српске књижевности. Мирослављево јеванђеље из дванаестог века, бисер ћириличке писмености, најзначајнији српски и јужнословенски ћирилички споменик, седам векова је тиховало у Хиландару, а данас се чува у Народном музеју у Београду.

Награда „Ђурин шешир” додељена је Ивану Лаловићу, за књигу изабраних песама „Словенска фигура” у издању „Граматика”. Свечаност је приређена у Кући Ђуре Јакшића.

Обиљежавање Дана словенске писмености, Св. Кирила и Методија, настављено је у Љубињу, у просторијама Народне библиотеке "Др Љубо Михић".

Српско удружење „Ћирилица“ Требиње већ пет година прославља словенске просвјетитеље, Свете Ћирила и Методија као крсну славу удружења.

У галерији Културног центра вечерас је отворена изложба везова „Златне нити ћирилице“ удружења „Бео-етно визија“ из Београда.

Ученици ОШ „Милан Благојевић” из Лучана настављају да својим делима подсећају на национално писмо, ових дана су направили „Ћирилим” и „Ћирилични златопис”

Oпштина Бајина Башта финансира спортске клубове, невладине организације и медије ако у својим активностима користе искључиво наше национално писмо

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Предлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији којим се предлаже да 24. мај буде нови празник - Дан Ћирила и Методија.

Комисија за избор најљепшег ћириличног рукописа, коју је именовао Градски одбор СПКД „Просвјета“ Бања Лука, извршила је преглед и оцјену пристиглих радова на објављени конкурс Моја оловка пише ћирилицом.

Годинама је преводио пољску поезију, а онда је са мајком гледао прилог о бомбардовања Србије. Мајка му је тад рекла: „Време је да пређеш на Србе”