емам посебне илузије да сам одбранио ћирилицу. Вероватније је да је „програмски одбор” Конференције проценио да је бесмислено натезати се с тамо неким чудаком 

На данаши дан, прије осамнаест година, почео је у Никшић, у организацији НУ Актив професора српског језика, дводневни сабор под именом „Одбрана имена српског језика“, на коме је учествовало 155 интелектуалаца (линвгвиста, књижевника, пјесника, историчара, професора универзитета, инжењера, љекара, професора…) са цијелог српског говорног подручја.

Имунитет просветних радника не може да почива на пендреку, него на ауторитету који је друштвено признат и у заједници препознат.

У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“.

Јуче је у организацији Српског удружења "Ћирилица" и Културног центра Требиње у Галерији Културног центра одржана изложба илустрација и промоција књига посвећених правопису српског језика аутора ђакона Бојана Јокановића из Добоја.

Дарко Ристов Ђого на вијест о смрти Рајка Петрова Нога

Српско удружеље Ћирилица Требиње и Културни центар Требиње, у недјељу, 27. новембра у 17 часова, у галерији Културног центра Требиње организују представљање књига Бојана Јокановића, теолога, професора православне вјеронауке и ђакона Саборног храма Пресвете Богородице у Добоју.

Огромна већина основаца не поседује ни оно што је струка оценила да је базични или основни ниво знања која се очекује да на крају осмогодишње основне школе поседују сви, а најмање 80 одсто генерације

Ако је Вуков Српски рјечник из 1818. године кључна и основна књига новије српске културе – а тако мисли Павле Ивић, српски лингвиста свјетског гласа и статуса, који није био склон оваквим комплиментима и коме су строгост, тачност, истинољубивост и критички однос и осјећање историје биле прве научне врлине – онда је несумњиво да је Вук Стефановић Караџић кључна личност и главни јунак новије српске културе, њен темељ и њен оријентир кроз вјекове, а нарочито у смутним временима историјских криза, која прати брижљиво планирано и произвођено духовно лудило и разарање највећих вриједности.

Читајући Цетињски вјесник из 1909. године, не можемо, а да не повучемо паралелу, и са данашњим временом, осим наравно чињенице, што ћирилицу и српство не прогоне Хрвати, они су то давно урадили, већ режим у Црној Гори.