ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Језик у све тежем стању

ОВИХ дана српски језик је поново у средишту медијске пажње. А са њиме и ћирилица. И то више посредно него непосредно.

А све је почело најавом председника Србије Александра Вучића да ће уџбенике из националних предмета – српског језика, историје и географије – правити држава, јер је то од стратешке важности за земљу која држи до себе, својих духовних темеља и своје будућности.

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ

Прве кораке Ћирилице није владика Атанасије само благословио већ је извијугао путеве многим идејама, на којима треба да почива Удружење. Као језички зналац, али, прије свега, као неко ко осјећа бат језика отјеловљеног кроз ријечи, са посебном осјетљивошћу за значење ријечи, њихову етимолошку позадину, истицао би важност употребе већ одомаћених израза, не бјежећи при том од туђица онда кад за то има мјеста.

Владиκο, бесмртног имена, вјечна ти успомена!

Животопис умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског, новопредстављеног у Господу, Атанасија:
 
Име епископа Атанасија Јевтића одавно је познато не само нашој црквеној и широј јавности већ и цијелом хришћанском, нарочито православном свијету.

„САЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ“ СА МИЛАНОМ РУЖИЋЕМ: Латиница је печат који доказује да смо још један у низу плагијата великог света и пратиоци туђе идеологије

Ћирилицу данас највише угрожава некоришћење. Међутим, оно што је још опасније и што затирање ћирилице додатно приводи крају јесте устаљена предрасуда да на ћирилици инсистирају само они људи које јавност обележава као националисте у лошем контексту. Кажем у лошем, јер је националиста (барем по речнику) синоним за патриоту, а јавност у Србији га користи као антоним.

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ: Како је Србија захваљујући руском свештенику открила свој највреднији споменик писмености

Околности под којима је један лист „Мирослављевог јеванђеља“ доспео у Русији данас многима могу деловати као варварске. Ипак, да није било тог сплета околности и да руски, а касније и српски истраживачи нису дошли у контакт с тим „петербуршким листом“, данас можда не бисмо ни знали за најдрагоценији споменик српске писмености и културе.

БЕОГРАД: Бећковићу уручена „Просвјетина“ Светосавска повеља

Светосавска повеља Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Београда данас је уручена академику Матији Бећковићу.

ГОДИШЊИЦА СМРТИ ВЕЛИКАНА: Алекса Шантић – лирик и родољуб

Српски пјесник Алекса Шантић /1868-1924/, аутор антологијских пјесама „Остајте овдје“, „Емина“, „Вече на шкољу“, „Не вјеруј“, Претпразничко вече“…умро је 2. фебруара 1924. године.

Жељко Милојевић: Први програмски језик на српској ћирилици

Уколико вас привлачи програмирање, од нашег саговорника, креатора првог програмског језика на српској ћирилици, сазнајте неколико корисних савета који ће вам олакшати прве кораке.