Зашто држава не штити ћирилицу: Писмо српског рода и историје

Тешко је и лако изразити шта представља ћирилица за српски род, културу, духовност, језик, књижевност. За ћирилицу је добро речено да је писмо српског језика, али је и писмо српског рода, српске ријечи, историје...

Декларација о канону српске књижевности

Канон српске књижевности је, без сумње, једна од најзначајнијих, ако не и најзначајнија и најактуелнија књижевна србистичка тема данас. Једногласно је усвојена Декларација о канону српске књижевности, која је, логично, и декларација о српском књижевно-образовном канону

Оштро против „родног језика”

Под плаштом бриге о равноправности грађана, један од циљева закона, по мишљењу проф. др Светка Танасића, јесте да се промени идентитет језика, речник и граматички систем. Тиме се рачуна, сматра, на измену измену српског националног, културног и верског идентитета

ЗМАЈЕВУ НАГРАДУ ПОДЕЛИЛИ УЉАРЕВИЋ И РАДОЈЧИЋ: Матица српска у Новом Саду обележила 195. рођендан, чија је прослава померена због пандемије

НЕ памти Матица српска у Новом Саду да је свој рођендан икада обележавала по летњој врућини, али силом пандемије свечаност која се традиционално уприличава сваког 16. фебруара овога пута "пала" је готово на сам Видовдан.

Термин Сајма књига не одговара ни издавачима ни посетиоцима

Посета ће свакако бити знатно мања, а сви трошкови наступа за издаваче остаће исти, што значи и неминовни финансијски губитак који многи неће моћи да поднесу

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српски језик у сумраку политике

КРАЈЕМ осамдесетих година прошлог века, појавила се књига професора Владете Кошутића "Сумрак језика ћириличког".

ФИЛОЛОЗИ СЛОЖНИ: Закон о родној равноправности је удар на већ рањени језик

Одавно један закон усвојен у Скупштини Републике Србије није изазвао толико негодовање стручне јавности као недавно проглашени Закон о родној равноправности. Такође је изазвао и велику пажњу наших читалаца, што се види и по бројним коментарима на сајту Политике и у рубрици „Међу нама”. Критички тонови се углавном не односе на закон у целини, већ на чланове којима се прописује обавезна употреба родно осетљивог језика у органима јавне власти, уџбеницима и наставном процесу, као и у медијима.

ЗАШТО СРБИСТА НЕ ЖЕЛИ ДА БУДЕ ЛИНГВИСТКИЊА: Струка нема проблем са Законом већ са родно осетљивим језиком

АКО је реч „лингвиста“ била устаљена у српском језику од када се почела употребљавати, означавајући особе и мушког и женског пола које се баве лингвистиком, не видим разлог зашто бих ја сада преко ноћи постала лингвисткиња, а не видим ни зашто сам због тога дискриминисана.

Овако србиста Исидора Бјелаковић коментарише нови Закон о родној равноправности и промене које он доноси у језику.

На српском језику и ћириличним писмом: Прва разгледница на свијету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”

Претпоставља се да је аутор желио да цртежом изрази тада популарну идеју панславизма. Читава слика је заправо симболизовала обједињавање словенског живља у источном дијелу Европе, што је, у најмању руку, била врло непопуларна тема у Аустроугарској, као уосталом и лист „Змај“

Одбор за стандардизацију српског језика тражи од Уставног суда да одбаци Закон о родној равноправности

Одбор за стандардизацију српског језика саопштио је данас да је да је неопходно да Уставни суд Србије прогласи неуставним недавно усвојени Закон о родној равноправности, јер се тим законом "врши насиље над српским језиком".