Недавно сам обилазећи Фрушку гору  са великом знатижељом посјетио манастир Шишатовац. О њему сам као професор књижевности природно био солидно обавијештен. За оне који о овом манастиру мање знају основне информације могу наћи под одредницом МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ на Википедији, али у нешто краћем облику и на сајту Епархија сремска. Руку на срце, баш овдје почињу моја прва изненађења и зачуђеност пред чињеницом да на сајту Википедиа  има много више информација о манастиру Шишатовац  него на сајту Епархија сремска СПЦ.  Посебно истичемо значај зборника радова о манастиру Шишатовац у издању Балканолошког института САНУ из 1989. године чији је главни уредник Динко Давидов.

Књига Стевана Раичковића, Сувишна песма – девет фрагмената о геноциду са предговором и коментарима,  у издању Српске књижевне задруге, Београд појавила се пред сами грађански рат у СФРЈ 1991. године.

Најстарију штампану књигу на Балканском полуострву – Београдско четворојеванђеље, одштампали су трговци Дубровчани, а била је намењена православном становништву града ког је три деценије раније освојио Сулејман Величанствени.

,,Цетињски вјесник“ у тексту који је објављен 23. децембра 1912. године пише како је листу стигла оправдана жалба у којој се истиче да аустријска агенција која послује у Бару не користи ћирилично писмо у свом пословању, иако је, како опомиње овај цетињски лист, Црна Гора слободна српска држава у којој су и странци обавезни да поштују њено изворно писмо.

ХРВАТСКИ академици оценили су “Декларацију о границама српскога језика” (коју су прошлог месеца у Тршићу једногласно усвојили учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције) као погрешно и очигледно неистинито тумачење историјских чињеница, састављену са циљевима великосрпске политике из Меморандума САНУ.

Трећа интеркатедарска србистичка конференција,
Тршић, 18−19. јун 2022.

Учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције – коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Одбора за стандардизацију српског језика, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Завода за унапређење образовања и васпитања у Београду − једногласно су усвојили

Када би Вас неко питао: шта је за Вас срећа, а шта радост, како бисте одговорили и како бисте окарактерисали ова два појма? Према дефиницији придев срећан (сретан) долази од глагола сретати, али за сваког тај сусрет има другачијег титулара. 

Кроз рад са дјецом, било као наставник или родитељ, када знате да ослушкујете, можете чути много више него што сте икада могли претпоставити. Дјеца су неискварена и спонтана, а у својој искрености и једноставности најбољи су пут до нових, генијалних идеја.

Друго, допуњено издање монографије „Емир Кустурица – култ маргине“ аутора Горана Гоцића, представљено је вечерас требињској публици у Народној библиотеци. Промоцију овог издања организовало је Српско удружење Ћирилица Требиње.

Уз Иву Андрића, Његоша, Теслу, у Андрићграду од данас и споменик Меши Селимовићу!

На главном тргу Андрићграда, поред споменика Андрићу и Тесли, данас, на Видовдан, Емир Кустурица, градитељ и идејни творац града посвећеног нашем једином нобеловцу, Милорад Додик, члан Председништва БиХ, књижевник Матија Бећковић и професор Мило Ломпар открили су споменик Меши Селимовићу, још једном од великана српске књижевности.