МИ ПАМТИМО!

Милана Бабић, Душан Пророковић: Борба за српски језик као духовно и геополитичко питање

Бошњаци желе унитарну Босну и Херцеговину којом би владали они и њихов језик, па тврде да су њиме писали Ћопић, Кочић, Шантић, каже за Спутњик лингвиста, академик Слободан Реметић, један од потписника декларације у којој се тражи да ћирилица у Републици Српској добије статус јединог службеног писма.

Стефан Немањ, по Божјем промислу, од цариградског двора узвишен,  био је у намјери да свој народ уведе у круг византијске-европске цивилизације, али не само државном самосталношћу него, прије свега, српском улогом у васцијелој хршћанској православној култури. Син му Растко, након 1191. године, подигавши се из Хума, отиде у Свету Гору и за седам година задоби златопечани сигилиј и потом хрисовуљ, којим запустјели Хиландар учини самоуправним

Некадашња акција Града Београда „Негујмо српски језик” сада је прерасла у републичку акцију

Фразеологизми представљају праве мале ризнице важних културолошких података. У њима се кроз векове чувају различите представе, народни обичаји, веровања, али и историјски и религијски подаци

У срп­ској тра­ди­ци­ји го­сто­прим­ство се ука­зу­је и не­зва­ном го­сту, ма био он про­сјак, сле­пац, си­ро­мах

Нијe спорно да јe коришћeњe eнглeског јeзика чeсто корисна, али при том јe потрeбно водити рачуна о томe да оно што кажeмо или напишeмо будe тачно, прeцизно и адeкватно.

Српски језик и наша ћирилица су наши најближи – они су кичма нашег националног бића и светлост на нашем светосавском путу. Нико други неће, не може и не треба да од пропадања и нестајања чува наш језик и писмо, до нас самих! Овај текст је позив и упутство да то учинимо.

Одумирање културног памћења испољава се најупадљивије у виду конкурентне синхроне диграфије - истовремене и алтернативне употребе двају писама за српски језик.