За свакога ко о српском језику ишта зна осим што га зна говорити, готово шокантно је ових дана одјекнула вест да је земљу Србију Европски суд за људска права у Стразбуру морао и новчано казнити зато што њене судије Основног суда у Бору, као и судије Високог савета судства, али и – што је најневероватније, а заправо најтрагикомичније – судије Уставног суда Србије не знају шта је то српски књижевни или стандардни језик.

Поводом Свјетског дана књиге и ауторских права вечерас је у Народној библиотеци у Требињу одржано књижевно вече Гордане Малетић.

Наслов овог текста представља парафразу чувенe Хајдегерове мисли – језик је кућа бића. Шта то заправо значи? Хајдегер, наиме, истиче како је човек биће које је способно да говори, и да управо та моћ јесте оно што човека и чини човеком. Језик (као оваплоћење логоса) чини да се човек само са њим осећа присутним на овом свету, а тиме и код себе самога.

Са Катедре за српски језик поручили су заговорницима коришћења родно сензитивног језика да су се упустили у интервенцију у структури језика и нормирање нечега о чему појма немају

Док ми гледамо шта се дешава на Украјини и покушавамо да схватимо како то „ништа није потписано“, а Србија признаје Косово и Метохију као део НАТО пакта, НВО јуришници сатаниног сина Сороша настављају да разарају све до чега дођу. Као обрнути краљ Мида, који је додиром сваки предмет претварао у злато, они, активисти Сорошеве копрокултуре, све што пипну претворе у фекалије глобализма. Није нимало случајно да им је главни циљ убијање српског језика. И то институционално, кроз систем образовања. Добио сам мејл од једног свог пријатеља који је, са своје стране, добиом мејл од извесног инсајдера. И ево шта сазнадосмо:

Недавно су декани осам тзв. наставничких факултета Универзитета у Београду усвојили платформу о кризи образовања у Србији и предлозима за њено превазилажење. У њој се апострофирају све мања заинтересованост за студије на тим факултетима, мањак наставника и професора тог профила у школама, деградација, ниске плате…

Шта је од језичких активности политичара на корист, а шта на штету српскога језика

ВЛАДА Републике Србије усвојила је Одлуку о образовању Савета за српски језик, чији је задатак да прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма као матичног писма.

Ни Гораждевац ни Србобран, као ни Дечани, не налазе се на Косову већ су смештени у, како се обично каже – питомој (по природним благодетима и лепоти) Метохији

ОЗБИЉНИ народи непрестано брину о свом идентитету, својој држави и свом месту и угледу међу другим државама и народима. Ми смо, безмало, цео век занемаривали ову историјску поуку.