Од Светог Саве до данас наш народ је повезивало једно писмо и један језик и на њима је створена култура која је огледало нас Срба. Нажалост, последњи век почео је полако да разара тај темељ српске културе и нације”, каже један од најугледнијих лингвиста, проф. др Милош Ковачевић.
Српски језик и ћирилица налазе се у незавидном положају у образовном систему, упозоравају стручњаци. Иако је увођењем Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма направљен помак у очувању језичке културе и писмености, на многим факултетима српски језик се не изучава, а фонд часова у школама је премали.
Отварањем афере поводом рестаурације Чајничког јеванђеља сарајевска чаршија жели да присвоји баштину српског народа и Српске православне цркве по моделу аустроугарске колонијалне управе.
ЈОШ ЈЕДАН поступак који показује колико је Михајловић био велики...
Мање-више је познато да је Синиша Михајловић поред српског имао и италијански пасош. Легенда нашег фудбала оставила је огроман траг на Апенинима, могло је то да се види на сахрани у Риму, али и по реакцијама одмах по смрти када се се јављали сви могући асови и клубови изузев Јувентуса.
Децембар круни посљедњу корицу, зараслу маховином влажном и меком. Ово је оно доба године када се нешто још ишчекује, што као да прије није било, иако је било. И опет је испочетка. Кроз димњак воза, који јури ка почетку, провирује радознали крај својим репом, у зебњи, као да већ не зна да су и децембар и живот увијек испочетка.
Предсjедник Одбора за стандардизацију српског језика професор Срето Танасић, рекао је да су нас запљуснули и нашли неспремнима разни глобалистички утицаји чији циљ је урушавање националних идентитета, култура и било каквог суверенитета, због тога што деценијама нисмо водили рачуна о српском језику као централној одредници националног и културног идентитета.
емам посебне илузије да сам одбранио ћирилицу. Вероватније је да је „програмски одбор” Конференције проценио да је бесмислено натезати се с тамо неким чудаком
На данаши дан, прије осамнаест година, почео је у Никшић, у организацији НУ Актив професора српског језика, дводневни сабор под именом „Одбрана имена српског језика“, на коме је учествовало 155 интелектуалаца (линвгвиста, књижевника, пјесника, историчара, професора универзитета, инжењера, љекара, професора…) са цијелог српског говорног подручја.
У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“.