Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић оцијенио је да српску језичку баштину краду новонастали народи који немају своју националну утемељеност и нису историјски код којих језик има битну улогу у уобличавању националног идентитета.
Пише: О. Дарко Ристов Ђого
Једна од највећих трагедија народа који раскрсте са сопственим идентитетом јесте потпуна непрозирност предачког погледа на свијет и неразумљивост – појмовна, не нужно језичка – сопствене књижевности. Најубједљивији су у својој трагичној залудности примјери Црне Горе и Украјине, тј. монтенегристике и украјинистике, које раздире дубока амбиваленција пред Његошем и Гогољем.
Поводом Дана матењег, српског језика за портал ИН4С говорила је проф. др Јелица Стојановић, са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу, председник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
Изложба плаката насталих у оквиру кампање „Читајмо заједно”, чији је овогодишњи циљ промоција ћирилице, отворена је вечерас у галерији Културног центра Требиње.
Данас је поводом обиљежавања Међународног дана матерњег језика у ОШ "Вук Караџић", подручно одјељење Петрово Поље, одржан час у организацији Српског удружења "Ћирилица" Требиње.
У организацији Народне библиотеке "Владимир Гаћиновић" Билећа, а у сарадњи са Српским удружењем "Ћирилица" Требиње и ОШ "Петар II Петровић Његош" синоћ је поводом Међународног дана матерњег језика, који се обиљежава 21. фебруара, одржано предавање о српском језику и ћирилици.
Желећи да дамо могућности младима да изнесу своје ставове, доносимо вам одговор на задату тему за писмени задатак из Српског језика ученице из Требиња, Ање Зиројевић.
Нико не пише (и куца) ћирилицом јер „тако сви раде“ или „јер ми је тако телефон наштелован“.
У Тршићу су прошлог јуна учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције – коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Одбора за стандардизацију српског језика, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Завода за унапређивање образовања и васпитања у Београду − једногласно усвојили Декларацију о границама српскога језика (овде).