ЈЕДНО од најболнијих места колонизације српске културе у социјалистичкој Југославији и проевропској Србији тиче се статуса српског језика и писма.
Давно је то било кад сам мислио да Срби у Хрватској имају ћирилицу, па латиницу, па онда и једну и другу. Давно је то било кад сам мислио да Хрвати у Хрватској имају латиницу, па ћирилицу, па онда и једну и другу. А у стварности је и једнима и другима остала искључиво латиница. С оно мало ћирилице на којој је излазио мјесечник Просвјета Српског културног друштва Просвјета. А излазио је све док није и сам страдао у тзв. обрачуну са „хрватским прољећем“, 1971. године. Равнотеже је увијек морало да буде.
Реформе у последњих двадесет година изгурале су косовки мит из уџбеника. Врхунац је избацивање првог српског просветитеља из програма за осми разред – од Светог Саве ни трага ни гласа, а учи се о историји језика којим је писао! Градиво из српског не прати часове историје: у Другом светском рату, према књижевним делима, страдали су само Јевреји.
Колико је добро што могу себе назвати једним од бораца за одбрану ћирилице, толико сам и тужан због чињенице да се та борба мора одвијати у мојој земљи. У питању је земља која је у брзацима историје губила многе ствари, истина, доста њих јој је та вода и вратила, али која свој језик никада и ни због чега није запостављала, јер је њен народ знао да без језика нема темеља наше куће, а без писма, нема крова који нас штити.
У Музеју Херцеговине у Требињу отворена je изложба графика насталих на првом сабору умјетника графике "Теодор Љубавић", поводом 500 година од оснивања Горажданске штампарије.
„Недопустиви су притисци да се у српском језику због и ради тренутне политике насилно мења однос према тзв. родно сензитивној лексици“, каже се у саопштењу Одбора за стандардизацију језика САНУ
БЕОГРАД, 9. АПРИЛА /СРНА/ - Дјеловање лингвисте Милорада Телебака у Републици Српској тим је вредније што и у Српској, као и у Србији, одавно није усвојен закон о језику и писму којим би се уредио њихов статус, изјавио је Срни предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић.
„Недопустиви су притисци да се у српском језику због и ради тренутне политике насилно мења однос према тзв. родно сензитивној лексици“, каже се у саопштењу Одбора.