Термин Сајма књига не одговара ни издавачима ни посетиоцима

Посета ће свакако бити знатно мања, а сви трошкови наступа за издаваче остаће исти, што значи и неминовни финансијски губитак који многи неће моћи да поднесу

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српски језик у сумраку политике

КРАЈЕМ осамдесетих година прошлог века, појавила се књига професора Владете Кошутића "Сумрак језика ћириличког".

ФИЛОЛОЗИ СЛОЖНИ: Закон о родној равноправности је удар на већ рањени језик

Одавно један закон усвојен у Скупштини Републике Србије није изазвао толико негодовање стручне јавности као недавно проглашени Закон о родној равноправности. Такође је изазвао и велику пажњу наших читалаца, што се види и по бројним коментарима на сајту Политике и у рубрици „Међу нама”. Критички тонови се углавном не односе на закон у целини, већ на чланове којима се прописује обавезна употреба родно осетљивог језика у органима јавне власти, уџбеницима и наставном процесу, као и у медијима.

ЗАШТО СРБИСТА НЕ ЖЕЛИ ДА БУДЕ ЛИНГВИСТКИЊА: Струка нема проблем са Законом већ са родно осетљивим језиком

АКО је реч „лингвиста“ била устаљена у српском језику од када се почела употребљавати, означавајући особе и мушког и женског пола које се баве лингвистиком, не видим разлог зашто бих ја сада преко ноћи постала лингвисткиња, а не видим ни зашто сам због тога дискриминисана.

Овако србиста Исидора Бјелаковић коментарише нови Закон о родној равноправности и промене које он доноси у језику.

На српском језику и ћириличним писмом: Прва разгледница на свијету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”

Претпоставља се да је аутор желио да цртежом изрази тада популарну идеју панславизма. Читава слика је заправо симболизовала обједињавање словенског живља у источном дијелу Европе, што је, у најмању руку, била врло непопуларна тема у Аустроугарској, као уосталом и лист „Змај“

Одбор за стандардизацију српског језика тражи од Уставног суда да одбаци Закон о родној равноправности

Одбор за стандардизацију српског језика саопштио је данас да је да је неопходно да Уставни суд Србије прогласи неуставним недавно усвојени Закон о родној равноправности, јер се тим законом "врши насиље над српским језиком".

Чувари српског писма и традиције

У Баваништу се, двадесету годину заредом, одржава Сабор дечијег стваралаштва „Дани ћирилице”, који је за минуле две деценије окупио 66.000 ђака из више од 500 школа из свих земаља у којима Срби данас живе

Рута Светог Ћирила и Методија - културно наслеђе Европе

Савет Европе је, поводом обележавања Дана словенске писмености и културе, уврстио Руту Светог Ћирила и Методија у културно наслеђе Европе, изјавио је Виктор Савић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Ћирилица потврђује српску баштину као нашу

Активно користимо од 1.000 до 1.500 турских речи, али је од турцизама већи проблем вулгаризација лексичког фонда изазвана банализацијом језичке културе. Данас англицизми преовладавају. Утицај енглеског на српски језик у ово доба је драматичнији него што је некад био утицај турског језика