Нобелова награда први пут у Црној Гори, Андрићеви дани у Херцег Новом

ХЕРЦЕГ НОВИ - Више стотина посетилаца први пут у Црној Гори видело је аутентичну Нобелову награду за књижевност, коју је српски писац Иво Андрић добио 1961. године, као и његов дипломатски ковчег и униформу, а све то у оквиру „Дана нобеловца у Херцег Новом” који су протеклог викенда почели у Кући Ива Андрића у Херцег Новом.

Српска лексикографија од Вука до данас

У Галерији науке и технике САНУ представљена је изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” чији су аутори проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић. Поставка је, према речима Драгићевићеве, настала неформалном сарадњом колега са Катедре за српски језик Филолошког факултета и Института за српски језик САНУ.

Академик Предраг Пипер: Ћирилицу су створили свети људи

Однос према језику и писму често се види као однос према типу културе, али проблем онда може бити и у томе што се данас појмом културе обухватају и многе појаве с мање или више негативним предзнаком (супкултура, кич-култура, контракултура, панк-култура, пинк-култура, треш-култура, све до некултуре), а писмо треба да нас води узвишеном.

Поводом предлога измена и допуна "Закона о језику и писмима" - о идентитету, самопоштовању и комплексима ниже вредности

Пре свега, српском културом (а слично је са другим националним културама) не баве се само Срби и грађани Србије. Култура је важно поприште борбе различитих страна за сферу утицаја и обликовање јавног мњења путем тзв. меке моћи. Као и други народи Срби немају само пријатеље него и они који то нису, мада ће многи од њих јавно тврдити супротно.

Поводом предлога измена и допуна Закона о језику и писмима

Стављање на јавну расправу измена и допуна Закона о језику и писмима наилази и на подршку и на оспоравања, која су понекад доста оштра. Јуче ми се јавила новинарка једног таблоида са жељом да прокоментаришем предлог измена и допуна Закона, које она види као наметање ћирилице и због којег се пита да ли Министарство за културу заиста нема преча посла од бављења ћирилицом.

http://www.cirilica-beograd.rs

Видић: Ћирилица може да опстане само у једноазбучју, дакле - као једино српско писмо

ИМА ЈЕ У ЈАВНОМ ЖИВОТУ ЈЕДВА 10 ОДСТО - РАЗГОВОР СА АУТОРОМ КЊИГЕ „ИЗДАЈА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ“ (1)

Значај Београдског конгреса 2018.

Овогодишњим Међународним конгресом слависта домаћој филолошкој науци пружена је прилика да се Београд, после готово 70 година, изнова легитимише као светски славистички и филолошки центар.