У Републици Србији и Републици Српској 15. септембра се обиљежава Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Тим поводом у Требињу је данас на градском Тргу слободе уприличен свечани програм.
У Музеју Херцеговине у Требињу вечерас је уприличена промоција књига издавачке куће "Агапе" под називом "Трагање за смислом".
Национални просветни савет вратио је предлог за увођење родно осетљивог језика у уџбенике. Стручна јавност чврсто се држи става да се увођењем родно осетљивог језика не одступа само од граматике и правописа, већ и да се њиме врши насиље над српским језиком.
Недавно сам обилазећи Фрушку гору са великом знатижељом посјетио манастир Шишатовац. О њему сам као професор књижевности природно био солидно обавијештен. За оне који о овом манастиру мање знају основне информације могу наћи под одредницом МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ на Википедији, али у нешто краћем облику и на сајту Епархија сремска.
Недавно сам обилазећи Фрушку гору са великом знатижељом посјетио манастир Шишатовац. О њему сам као професор књижевности природно био солидно обавијештен. За оне који о овом манастиру мање знају основне информације могу наћи под одредницом МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ на Википедији, али у нешто краћем облику и на сајту Епархија сремска. Руку на срце, баш овдје почињу моја прва изненађења и зачуђеност пред чињеницом да на сајту Википедиа има много више информација о манастиру Шишатовац него на сајту Епархија сремска СПЦ. Посебно истичемо значај зборника радова о манастиру Шишатовац у издању Балканолошког института САНУ из 1989. године чији је главни уредник Динко Давидов.
Књига Стевана Раичковића, Сувишна песма – девет фрагмената о геноциду са предговором и коментарима, у издању Српске књижевне задруге, Београд појавила се пред сами грађански рат у СФРЈ 1991. године.
Најстарију штампану књигу на Балканском полуострву – Београдско четворојеванђеље, одштампали су трговци Дубровчани, а била је намењена православном становништву града ког је три деценије раније освојио Сулејман Величанствени.
,,Цетињски вјесник“ у тексту који је објављен 23. децембра 1912. године пише како је листу стигла оправдана жалба у којој се истиче да аустријска агенција која послује у Бару не користи ћирилично писмо у свом пословању, иако је, како опомиње овај цетињски лист, Црна Гора слободна српска држава у којој су и странци обавезни да поштују њено изворно писмо.
