У Музеју Херцеговине у Требињу вечерас је уприличена промоција књига издавачке куће "Агапе" под називом "Трагање за смислом".

Национални просветни савет вратио је предлог за увођење родно осетљивог језика у уџбенике. Стручна јавност чврсто се држи става да се увођењем родно осетљивог језика не одступа само од граматике и правописа, већ и да се њиме врши насиље над српским језиком.

Недавно сам обилазећи Фрушку гору  са великом знатижељом посјетио манастир Шишатовац. О њему сам као професор књижевности природно био солидно обавијештен. За оне који о овом манастиру мање знају основне информације могу наћи под одредницом МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ на Википедији, али у нешто краћем облику и на сајту Епархија сремска.

Недавно сам обилазећи Фрушку гору  са великом знатижељом посјетио манастир Шишатовац. О њему сам као професор књижевности природно био солидно обавијештен. За оне који о овом манастиру мање знају основне информације могу наћи под одредницом МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ на Википедији, али у нешто краћем облику и на сајту Епархија сремска. Руку на срце, баш овдје почињу моја прва изненађења и зачуђеност пред чињеницом да на сајту Википедиа  има много више информација о манастиру Шишатовац  него на сајту Епархија сремска СПЦ.  Посебно истичемо значај зборника радова о манастиру Шишатовац у издању Балканолошког института САНУ из 1989. године чији је главни уредник Динко Давидов.

Књига Стевана Раичковића, Сувишна песма – девет фрагмената о геноциду са предговором и коментарима,  у издању Српске књижевне задруге, Београд појавила се пред сами грађански рат у СФРЈ 1991. године.

Најстарију штампану књигу на Балканском полуострву – Београдско четворојеванђеље, одштампали су трговци Дубровчани, а била је намењена православном становништву града ког је три деценије раније освојио Сулејман Величанствени.

,,Цетињски вјесник“ у тексту који је објављен 23. децембра 1912. године пише како је листу стигла оправдана жалба у којој се истиче да аустријска агенција која послује у Бару не користи ћирилично писмо у свом пословању, иако је, како опомиње овај цетињски лист, Црна Гора слободна српска држава у којој су и странци обавезни да поштују њено изворно писмо.

ХРВАТСКИ академици оценили су “Декларацију о границама српскога језика” (коју су прошлог месеца у Тршићу једногласно усвојили учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције) као погрешно и очигледно неистинито тумачење историјских чињеница, састављену са циљевима великосрпске политике из Меморандума САНУ.

Трећа интеркатедарска србистичка конференција,
Тршић, 18−19. јун 2022.

Учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције – коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Одбора за стандардизацију српског језика, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Завода за унапређење образовања и васпитања у Београду − једногласно су усвојили