ХРВАТСКИ академици оценили су “Декларацију о границама српскога језика” (коју су прошлог месеца у Тршићу једногласно усвојили учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције) као погрешно и очигледно неистинито тумачење историјских чињеница, састављену са циљевима великосрпске политике из Меморандума САНУ.

Трећа интеркатедарска србистичка конференција,
Тршић, 18−19. јун 2022.

Учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције – коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Одбора за стандардизацију српског језика, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Завода за унапређење образовања и васпитања у Београду − једногласно су усвојили

Када би Вас неко питао: шта је за Вас срећа, а шта радост, како бисте одговорили и како бисте окарактерисали ова два појма? Према дефиницији придев срећан (сретан) долази од глагола сретати, али за сваког тај сусрет има другачијег титулара. 

Кроз рад са дјецом, било као наставник или родитељ, када знате да ослушкујете, можете чути много више него што сте икада могли претпоставити. Дјеца су неискварена и спонтана, а у својој искрености и једноставности најбољи су пут до нових, генијалних идеја.

Друго, допуњено издање монографије „Емир Кустурица – култ маргине“ аутора Горана Гоцића, представљено је вечерас требињској публици у Народној библиотеци. Промоцију овог издања организовало је Српско удружење Ћирилица Требиње.

Уз Иву Андрића, Његоша, Теслу, у Андрићграду од данас и споменик Меши Селимовићу!

На главном тргу Андрићграда, поред споменика Андрићу и Тесли, данас, на Видовдан, Емир Кустурица, градитељ и идејни творац града посвећеног нашем једином нобеловцу, Милорад Додик, члан Председништва БиХ, књижевник Матија Бећковић и професор Мило Ломпар открили су споменик Меши Селимовићу, још једном од великана српске књижевности.

- Сваки лист мора имати одговорног уредника, који мора бити српски грађанин, пунољетан и уживати сва грађанска права, писало је у закону из 1881. године

У редакцију нашег портала стигли су примјерци школских свједочанстава из 1910. и 1919. године од стране потомка некадашњег школарца Мирка Радуловића.

Неки турколози сматрају да у српском народу није било нарочитог отпора према позајмљивању и усвајању турцизама, слично је и с романизмима, а сведоци смо да нам ни англицизми нису мрски. Изгледа да смо само словенске речи протеривали из српског језика